Šta ekrani rade meni, mojoj porodici i ljudima koje volim, kao i ljudima uopšte?
Izvor: Foto: Shutterstock
Pre nekoliko godina, čuo sam zanimljivu glasinu. Navodno, šef velike kompanije hrane za kućne ljubimce išao bi na godišnji sastanak akcionara sa konzervom hrane za pse i pojeo bi tu konzervu hrane za pse. To je bio njegov način da ih ubedi u to da, ako je dobra za njega, dobra je i za njihove ljubimce.
Strategija je sada poznata kao „jedenje pseće hrane" i uobičajena je strategija u poslovnom svetu. To ne znači da svi jedu pseću hranu, već da poslovni ljudi koriste svoje proizvode kako bi demonstrirali da imaju poverenja u njih. Ovo je široko rasprostranjena praksa, ali mislim da je veoma zanimljivo kada pronađete izuzetke ovom pravilu, kada pronađete slučajeve firmi ili ljudi u firmama koji ne koriste svoje proizvode.
Ispostavilo se da postoji jedna delatnost gde se to učestalo dešava, prilično redovno, a to je tehnološka industrija zasnovana na ekranima.
Tako je 2010. godine Stiv Džobs, kada je puštao Ajped u prodaju, opisao Ajped kao napravu koja je „izvanredna". „Najbolje pretraživanje koje ste ikada iskusili; mnogo bolji od laptopa, mnogo bolji od pametnog telefona. To je neverovatno iskustvo." Par meseci kasnije, obratio mu se novinar iz Njujork Tajmsa i dugo su razgovarali telefonom. Na kraju poziva, novinar je ubacio pitanje koje je delovalo lagano. Rekao mu je: „Mora da vaša deca obožavaju Ajped."
Odgovor na to je očigledan, ali ono što je Džobs rekao zaista je zapanjilo novinara. Bio je veoma iznenađen, jer je rekao: „Nisu ga koristila. Ograničavamo količinu tehnologije koju naša deca koriste kod kuće."
Ovo je veoma uobičajena stvar u svetu tehnologije. Zapravo, postoji škola prilično blizu Silicijumske doline pod imenom Poluostrvska valdorfska škola, a oni ne uvode ekrane do osmog razreda. U vezi sa ovom školom je veoma zanimljivo da 75 posto dece koja tamo idu ima roditelje koji su rukovodioci u oblasti tehnologije na visokom nivou u Silicijumskoj dolini. Stoga kada sam čuo za ovo, pomislio sam da je zanimljivo i iznenađujuće, i nateralo me je da razmotrim šta ekrani rade meni, mojoj porodici i ljudima koje volim, kao i ljudima uopšte.
