Mindfulness prvo, nije uopšte lako prevesti. Koristimo najčešće prevod, svesna pažnja, pažljiva svesnost, ili pomna pažnja.
Mindfulness je celo jedno područje uma, jedno unutrašnje stanje koje učimo, tražimo i sagledavamo posmatrajući um iz mnogo različitih perspektiva.
Mindfulness svesnom pažnjom se danas naziva mnogo toga. Od nekih vrsta meditacije, preko kvaliteta uma, do karakternih osobina, pokreta, čak i trendova ... Kada kažete Mindfulness, ljudi obično kažu, pa mi smo prirodno svesni, zašto bismo se bavili time... Svi koji su se nekada bavili nekom meditacijom reći će verovatno, da, pa svaka meditacija ima taj kvalitet.
Ali u ovom programu se ne radi samo o uobičajenoj, svakodnevoj svesnosti, niti o meditaciji.
Ovaj tekst se bavi Mindfulness Based Stress Reduction programom- i svemu onome što on jeste a i onime što nije.
Mindfulness, program svesne pažnje koristi tehnike, za rad na različitim nivoima uma, da bismo se kroz tako razloženu sliku, lakše sagledali onakvi kakvi smo.
Tokom vremena, učeći i koristeći različite načine, skeniranje tela, svesnost o dahu, STOP, RAIN, i druge metode ovog programa, istražujemo svoj um, posmatramo ga iz mnogo različitih perspektiva:
- kroz pažnju
- percepciju
- emocionalne koncepte
- misaone tendencije
- navike
- do komunikacije
- sposobnosti da imamo dobre relacije
- preko empatije sve do saosećanja...
Kroz posmatranje nam se otvara puna slika svega kako jeste unutar nas, a potom kroz fine „ALATE" svesne pažnje se ta unutrašnja promena skoro spontano dešava.
Živimo ovladavajući svojim ograničenjima, svakim danom sve više... Kroz to posmatranje, razumevanje i ovladavanje, gubimo polako osećaj preplavljenosti mislima ili emocijama, periode u kojima osećamo uznemirenje ali ne znamo razlog, i kroz tu novu jasnoću dozvoljavamo prirodnoj, spontanoj mudrosti , jasnoći i unutrašnjem stanju mira da se ispolje i manifestuju u potpunosti.
1.Mindfulnes svesna pažnja - nije um samo ono što i o čemu mislimo
Već je način na koji shvatamo da ne možemo da kontrolišemo svoj um kao što ne možemo ni druge ljude.
Mozak je uglavnom stalno u modu mišljenja.
Malo mišljenja, pa suđenja, pa analiziranja, pa opet promišljanja, pa suđenja..
Jednom kada počnemo da posmatramo svoj um, obraćajući pažnju na sadašnji trenutak sa punom svesnošću, primetićemo da se misli pojavljuju i prolaze. Polako shvatamo, da su one prolazne i netrajne, i da nisu same po sebi neka nepromenljiva činjenica ili istina. Da misli, koliko god da nekada naporne mogu da budu, nisu solidne, nepromenljive a ni trajne.
2.Svesna pažnja ne znači da nešto eliminišemo, sklanjamo, ili da od nečeg bežimo
Polako, gradimo unutrašnji, otvoreni prostor za sve što se u njemu pojavi.
Šta je izvor našeg straha
I jednog trenutka shvatimo da je ta otvorenost ublažila sve snažne otpore prema neprijatnim događajima, i pomogla nam da ublažimo čak i sva snažna prijanjanja za ono što volimo, što je često glavni izvor svakog straha i strepnje. Jer čim nešto volimo, počinjemo da strepimo da ćemo i da izgubimo.
To ne znači da postajemo ravnodušni. Ne, naprotiv. Postajemo manje reaktivni, i kada se strah, ljutnja i bes ublaže, možemo da u svemu uživamo mnogo više- a to je, kada se sve sabere i oduzme-ovaj sadašnji trenutak.
Ovaj svet u kome živimo se toliko bavi delovanjem, radom, akcijom, da smo potpuno zaboravili da koristimo drugu stranu naše prirode, koja je - da samo budemo, samo postojimo.
Ne idemo nigde.
Ne radimo ništa.
Samo damo sebi trenutke bivanja.
Sada i ovde.
I u tim trenucima, odjednom se pojavi onaj osećaj, koji smo svi tako dobro poznavali dok smo bili deca, i dok nas tempo i društvo nisu oblikovali drugačije, ja sam živ, dišem, i sve je rešivo, prepuno mogućnosti, otvoreno kao vedro letnje nebo. Kako i kada smo izgubili poverenje u svoju prirodnu mudrost? Kreativnost?
Svi imamo one trenutke kada rešavamo neki problem, i postravimo um u mod mišljenja. Onda se pokrene milion misli, rešenja, uglavnom međusobno suprotstavljenih...Dok ne dođe onaj trenutak preplavljenosti kada kažemo STOP, i samo boravimo u širini....I nekako iz tog prostora rešenje se pojavi samo...
3. Mindfulness ne znači samo - prosta pažnja
Mindfulness znači obraćati pažnju, ali na određen način. U sadašnjem trenutku, s radoznalošću, prihvatanjem i otvorenošću, pre nego sa suđenjem i potiskivanjem -kako naš mozak obično radi.
I sa rastućim razumevanjem i otvorenošću prema sebi i prema drugima.
4. Mindfulness svesna pažnja neće učiniti da postanemo neko drugi
Jedna od najboljih rečenica -ilustracija, je deo predavanja Jon Kabat Zenna:
"Provodeći vreme sami sa sobom postajemo svesni ko taj ja -zapravo jeste"
Praktikujući i produbljujući svoje kapacitete za svesnost i razumevanje mi postajemo ono što u stvari jesmo. Postajemo svesniji sebe kroz posmatranje svojih relacija u odnosu na misli, emocije, na relacije s drugim ljudima, iskustva i dešavanja u našim životima.
5 Nije reč o tome da postignemo savršenstvo
Ništa nije savršeno. Ni posao, ni okruženje ni uslovi života, ni društvo, ni okolnosti. Savršenstvo je ideal, a ne realnost.
Mindfulness i pozitivna psihologija
Svesna pažnja nam pomaže da sagledamo i prihvatimo, da živimo svoj život na najbolji mogući način, sada i ovde.
6. Mindfulness nije vežba koncentracije, vizuelizacije, nije psiho-terapija, niti deo nekog religijskog sistema
Postoje mnoge tehnike meditacije koje kao svoj konačni rezultat imaju pojačanu produbljenu svesnost, i koriste zvuk, simbol, metode koncentracije ili vizuelizacije, i imaju nesporne dobre efekte.
Ali, ovo nisu takve tehnike.
Takođe, iako se Mindfulness koristi dosta u modernoj psihologiji, i postoji ceo jedan pravac terapija zasnovan na Mindfulnessu, metod tehnika svesne pažnje je pre edukativan nego terapeutski. U osnovi Mindfulness tehnika svesne pažnje su prakse bazirane na drevnim Budističkim tehnikama Šine i Vipasana, rada na nivou uma, misli i emocija, i na joga vežbama za rad na nivou tela.
Iako Mindfulness može probuditi neka spiritualna iskustva, produbljeni mir i jasnoću, to se dešava zbog našeg urođenog potencijala za razvoj tih kvaliteta.
Ono što čini ove tehnike tako posebnim je taj trenutak u vremenu u kome se u naučnom svetu zbog snažnih pozitivnih efekata ovih praksi pojavilo interesovanje, kako se i zašto sve dešava, usledila su brojna istraživanja, višedecenijska, tako da danas kada učimo Mindfulness, možemo i dokazati, i snimcima, scanovima mozga i ostalim parametrima za neurološka ispitivanja da se mozak menja u skladu sa našim iskustvima. Da ono što treniramo postaje snažnije, Da je mozak kao mišić u telu, možemo ga vežbati. Takozvani Neuroplasticizam i Mindfulness su kao dve strane jednog novčića-racionalno objašnjenje i živo iskustvo.
Živimo u vremenu kada nauka i Dalekoistočna tradicija govore o istim stvarima. Odnosno, kada nauka dolazi do zaključaka o kojima Istok govori već vekovima.
7. Mindfulness tehnike svesne pažnje nisu teške
Svesnu pažnju, prirodnu radoznalost, toleranciju i strpljenje nije teško ostvariti u svakodnevnom životu. Mi smo rođeni s tim kapacitetom. Ne dešava se preko noći, ali se dešava vremenom, s kontinuiranom praksom.
Ono što je obično teško je borba s unutrašnjim otporom da sagledamo i promenimo ono što možemo unutar sebe.
8. Mindfulness svesna pažnja nije uvek laka
Ponekad, mislimo da smo svesni, a um se ustvari kreće unutar jednog misaonog koncepta na koji smo navikli a koji čak ne prepoznajemo kao takav. Mindfulness program nas sistematski provodi kroz različite aspekte našeg uma, i ono što možda prvo otkrijemo je, da smo u zabludi u pogledu nivoa sopstvene svesnosti.
Kroz istraživanje kako funkcioniše naša percepcija, koliko smo svesni tela dok je um aktivan, kakva nam je pažnja, zbog čega se javljaju konfliktne emocije, kako nastaju misaoni koncepti, obično otkrijemo da smo bili u zabludi po pitanju trenutnog kapaciteta naše svesne pažnje.
Ali to je obično novi početak, nova vrata koja se otvore, i nova mogućnost- dok ne sagledamo sopstvena ograničenja, ne možemo ni proširiti postojeće granice.
9. Mindfulness je program za kontrolu stresa
Iako se danas koristi kao jedan od najefikasnijih načina za kontrolu stresa, program svesne pažnje se u stvari mnogo više tiče celokupnog kvaliteta života- a stres se posmatra kao jedan njegov deo.
Rastuća svesna pažnja integriše naše telo, način života i um i u toj promeni, i harmonizaciji, postajemo mnogo otporniji na uzročnike stresa i znamo da prepoznamo načine i razloge njihove pojave. Znamo da ih uočimo i da se prema njima odredimo na mnogo stabilniji i usklađeniji način.
Izvor: Joga