Vreme kao da se ubrzalo. Retki su oni koji još uživaju u lenjim nedeljama, a da im pritom pred očima, poput zamišljenih oblaka, ne prolazi spisak obaveza. Stres se odavno ušunjao u naše živote i odomaćio se, ponekad do te mere da ga više i ne primećujemo. Zavapimo tek kad opterećenje eskalira i više ne možemo izdržati.
Na sreću, danas su nam na raspolaganju mnoge metode koje nam mogu pomoći vratiti izgubljeni mir, energiju i snagu, pa čak i poboljšati zdravlje. Mnoge, poput meditacije, dolaze s Istoka, ali već gotovo vekovima na evropskom tlu postoji metoda koja nam, naučimo li je pravilno koristiti, može i u najstresnijoj situaciji doneti mir.
Reč je o autogenomtreningu. Ta se metoda temelji na psihološkom kondicioniranju samog sebe putem jednostavnih vežbi i sugestija, što nam pomaže da se opustimo i zadržimo mir i u najstresnijim situacijama i tako posredno utičemo na celokupno zdravlje. Autogeni znači da proces proizlazi iz nas samih, da ulaganjem vlastitog truda pokušavamo pronaći u sebi mir.
Već s tom definicijom jasno je da se ova metoda bazira na vlastitoj odgovornosti, ali i poverenju u vlastite resurse. Sensina saradnica, psihoterapeutkinja dr. Nada Kaiser, dugogodišnja učiteljica ove metode koja je nastala u 20-im godinama prošloga veka, opisuje na vlastitom primeru kako deluje.
"Nedavno sam morala kod zubara, a to nije najugodnije iskustvo. Ali, koristeći autogeni trening, bila sam potpuno mirna, u mislima na sasvim nekom drugom mestu i popravljanje zuba nije bilo nimalo stresno. Tako to može biti za svakoga", kaže dr. Kaiser.
Autogeni trening osmislio je Johannes Heinrich Schultz, nemački psihijatar, psihoanalitičar i hipnoterapeut. Uvidio je, naime, da su gotovo svi njegovi pacijenti, nakon hipnoterapijskih seansi, tokom kojih se ulazi u duboko opušteno stanje, svedočili da su tokom postupka imali doživljaj težine i topline u tijelu, što im je bilo vrlo prijatno.
Schultz se zapitao bi li se moglo postići i obrnuto - stvaranjem osećaja topline i težine doći do opuštenog stanja i otpuštanja stresa. Vrlo brzo se dao u eksperimentisanje i otkrio ne samo da je to moguće nego da može dati izvrsne rezultate. Obuka koju klijenti prolaze vrlo je jednostavna i ista je od nastanka metode do danas.
U Evropi mnoga zdravstvena osiguranja osiguranicima plaćaju njeno učenje, i to iz vrlo jednostavnog razloga - činjenice da je prevencija bolesti koju donosi stres daleko jeftinija od lečenja već nastale bolesti. Osiguravajuća društva, naime, na taj način - dakle finansirajući obuku - štede.
Jednostavne formule autosugestija
"Polaznici uče vrlo jednostavne formule autosugestija kojima u sebi stvaraju željeno stanje. Najpre pod vođstvom učitelja, a potom sami govore sebi da u određenim delovima tela osjećaju težinu i toplinu. U početku, naravno, to neće biti istina.
Telesna senzacija koja utiče na um
Mogu osećati sasvim suprotno, ali s vremenom oni zaista doživljavaju telesnu senzaciju koju su prizivali i to im daje osećaj duboke opuštenosti kakva se događa u hipnozi", kaže dr. Kaiser, naglašavajući kako je potrebno da polaznici budu disciplinirani i vežbaju i nakon završenog kursa. Naime, osnova autogenog treninga uči se vrlo kratko - dovoljno je već osam seansi, svaka u trajanju od sat ipo.
Ali, nakon naučenog polaznik mora sam vežbati najmanje triput dnevno tokom tri meseca kako bi mu sugestija koju je usvojio postala „druga priroda". Tokom obuke, objašnjava dr. Kaiser, polaznici će naučiti i one sugestije koje se direktno tiču problematičnih područja njihovog života.
"Jedna od osnovnih sugestija koje svi uče jeste rečenica: Osećam se mirno i opušteno. Svima je, bez izuzetka, potrebno da se mogu dovesti u takvo stanje.
Na sve je ovo moguće djelovati autogenim treningom jer se sugestija ne odražava samo na psihu nego se prenosi i na telo", objašnjava dr. Kaiser i dodaje kako je i sama svedočila umanjenju ili nestajanju zdravstvenih tegoba, poput aritmije ili inkontinencije, zahvaljujući ovom treningu. Ali, da bi se to postiglo, potrebno je dobro istražiti svaki osobni problem i otkriti koje uverenje ili emocija iza njih stoje.
Tu je učitelj autogenog treninga od velike pomoći i zajedno s polaznikom kreira sugestiju koja će najbolje delovati na njegov problem. Sugestija uvek mora biti formulisana pozitivno, bez upotrebe negacija jer naše nesvesno ne poznaje negacije. Ako sugerišemo: Ne boli me glava - naše nesvesno to usvaja kao: Boli me glava - pa time ništa ne postižemo. Sugestija uvek mora nešzo što motiviše.
"Obuka se odvija u grupi i zato što svi polaznici mogu puno naučiti iz tuđih iskustava. Iako su njihove priče lične, ljudsko iskustvo je zajedničko i u tuđim problemima i izazovima uvijek ima nešto što i drugima može biti korisno", ističe dr. Kaiser.
Iako se ova metoda može učiti u bilo kojem trenutku u životu, najbolje ju je učiti unapred, dakle pre nego li se neki stresni problem pojavi.
Cilj je, naime, ovu metodu toliko izvežbati da samo prizivanjem jedne sugestije u trenutku uđemo u opušteno stanje u kakvoj se god situaciji našli u životu. Ako rad započinjemo kad problem već postoji, nećemo ga moći ovom metodom još dugo rešiti, dakle dok ne usvojimo sugestije, a i proces može biti mukotrpniji jer je tokom napetosti i stresa sugestiju teže prihvatiti te je teže opustiti se.
"Kad je reč o sugestijama, važno je imati na umu da one nisu poput klasičnih afirmacija kod kojih pozitivnu misao šaljemo negde u svemir sa ciljem da privučemo slično iskustvo. Kod sugestija nam je cilj fizički doživeti ono što si sugerišemo i tome svedočiti, bez obzira na to je li to mir, opuštenost, svežina ili samouverenost.
Afirmacija je nešto što govorimo, a ne povezujemo s telesnim doživljajem. Koja god bila sugestija, čovek to mora moći fizički doživeti - poput snažnog glasa dok govori pred puno ljudi, do toga da mu srce kuca ujednačeno iako je patio od aritmije", objašnjava naša sugovornica.
Kako bismo olakšali opuštanje pri vežbanju autogenog treninga, pažnja se usmerava na unutrašnje senzacije, prvenstveno na disanje. Slično kao i u klasičnoj meditaciji, učitelji autogenog treninga sugerirat će da misli promatramo kako dolaze i odlaze poput oblaka na nebu, bez vezivanja uz njih. Umesto da pažnju obraćamo na misli, trebamo je usmeriti na osećaj topline i težine. Tako polako ulazimo u svojevrstan trans, tj. potpuno opušteno stanje, pre nego što dočaramo željeno iskustvo.
Ali, što ako još nismo doživeli ono što priželjkujemo pa to teško možemo prizvati - na primer, potpuni mir i opuštenost pred javni nastup - jer nikad nismo ni govorili pred grupom ljudi? Dr. Nada Kaiser ističe kako se ne mora prizivati konkretno iskustvo - dovoljno je na osnovi situacije prizvati kvalitetom sličan osećaj.
Važno je fizički osetiti tu senzaciju, a onda samo tome dodati sadržaj - dakle, da se nalazimo pred grupom ljudi. Da bismo prizvali opuštenost, moramo u svom životu tražiti neko iskustvo kad smo bili opušteni. Na primer, svi smo doživeli opušteno ležanje u kadi, znamo kakav je to telesni osjećaj. Sada taj telesni osećaj treba da prizivemo i samo ga povežemo sa sadržajem i novom situacijom poput javnog nastupa.
Kreativne mogućnosti ove metode gotovo su bezgranične, a nauka je već odavno podstiče jer je njena učinkovitost dokazana brojnim istraživanjima. S nje samo treba skinuti veo mističnosti kojim je ponekad obavijena i stalno isprobavati. „Moći se opustiti u jednom trenutku zahvaljujući usvojenoj sugestiji deluje poput dugotrajnog sna nakon kojeg se budimo potpuno sveži", zaključuje dr. Kaiser.
Izvor: Sensa.hr
