Zašto vi proslavljate rođendane, pitao je starešina domorodačkog plemena u Australiji Marlo Morgan, lekarku koja je tri meseca provodila živeći sa njima. „Mi proslavljamo kad nam se dogodi nešto posebno. Nema ničeg posebnog u starenju. To ne zahteva trud, to se događa samo!"
„Ako ne slavite kada starite", pitala ih je, „šta onda proslavljate?"
„Kad postanemo bolji", glasio je odgovor. „Slavimo ako smo bolji i mudriji ove godine naspram prošle. To znaš samo ti, pa zato ti moraš reći drugima kada je vreme za zabavu." Te posebne zabave u plemenu izvornih Australijanaca nemaju ništa zajedničko sa starošću ili dobi osobe, s nizom vremena i protokom godina, već sa priznanjem jedinstvenosti te osobe i njenog doprinosa životu. Pleme s kojim je Marlo Morgan naučila sve o sebi i našim bićima kao kosmičkim delićima kaleidoskopa lepote, smatra da je svrha prolaska vremena u tome da čovek postane bolji, mudriji i da sve više izražava svoju suštinu.

Indijanska duša: ko su bili šamani, čemu nas uče verovanja Indijanaca i koliko smo danas bliže tehnologiji, ali dalje od sopstva

U pustolovini u kojoj se našla nakon poziva da istražuje zajednicu male nacije koja pripada Divljini, Marlo Morgan je razmišljala hoće li ikad moći da opiše ono što joj se dogodilo. „Otvorila su se vrata, a ja sam zakoračila u svet za koji nisam ni znala da postoji", napisala je u knjizi koju je objavila po povratku u Ameriku. Rukopis je najpre bio miran plod samostalnog izdavaštva, a onda je postao kontroverzan, da bi izrastao u knjigu „Poruke prošlosti" koja glasno prenosi istinu Univerzuma.

Starosedeoci veruju da sve na ovoj planeti postoji s razlogom, da sve ima svoj smisao i da nema nezgoda, hirova, ni slučajnosti. Svakog jutra, na primer, pleme je slalo poruku životinjama i biljkama ispred njih „Hodamo prema vama. Dolazimo da bismo odali poštovanje smislu vašeg postojanja". Biljke i životinje same odlučuju ko će biti izabran da ispuni svoj smisao da hrani ljude, održava zemlju na okupu i stvori harmoniju u atmosferi. Svemir se uvek odazove mentalnim porukama plemena, jer je njihovo uverenje da svet jeste mesto izobilja. Hranu ne uzimaju zdravo za gotovo. Najpre je moraju zatražiti, zatim očekivati da se pojavi, a kada se pojavi zahvalno je primiti, o čemu god da se radi. Zahvaljivali su se svakog dana za novi dan, za sebe, za prijatelje i čitav svet. Kada bi tražili nešto posebno, izražavali bi na sledeći način: „Ako je to za moje najviše dobro i najviše dobro celokupnog života."

Jedan cvet priča hiljadu lekcija: zašto su u Japanu i carevi obrezivali cveće, čemu nas podučava gospodski iris i zašto na izložbama cveća vlada tišina

Postoji razlika između molitve i meditacije, kažu. Mi se obraćamo duhovnom svetu, a oni slušaju - očiste um od misli i čekaju poruku. Razlog za to je što ne možeš čuti glas Jednote - kada ti govoriš.

PageBreak

Svrha prolaska vremena je da čovek postane mudriji i bolji: pustolovina Marlo Morgan u divljini Australije
Nikola Rudić svrha_prolaska_vremena_je_da_covek_postane_mudriji_i_bolji_pustolovina_marlo_morgan_u_divljini_australije2
Glas je za pevanje

Pesmom i pevanjem mere udaljenost; svaka reč i pauza imaju svoje mesto. Pesme ih prenose iz jednog mesta u drugo. Razgovaraju telepatski - glas ne služi za govor, govori se srcem ili umom. Glas je za pevanje, proslavu i lečenje. Smatraju da je telepatija način sporazumevanja namenjen ljudima i da razlika u jeziku i pismu nestaje kao prepreka kada ljudi razgovaraju umom. Za njih je to moguće, jer oni nikada ne lažu - a kada nema laži, ne moraju ništa skrivati. Ne boje se da otvore svoj um da bi primili obaveštenja, a takođe su voljni i da ih daju. Na Zapadu, da bi to moglo biti moguće, istinski moguće, moramo se pomiriti sa svim - ne smemo u srcu i umu imati ništa skriveno. Moramo da oprostimo sebi, da ne osuđujemo, da prihvatimo i budemo iskreni prema sebi kako bismo bili iskreni prema drugima.

Dom je odraz nas samih: Sve što napravimo je remek-delo univerzalnog uma koji, zidajući i kreirajući, objedinjuje kosmičke i zemaljske istine

Iz slabosti se učimo moći, smatraju. Marlo je na tom putu saznala i shvatila da ljudi umiru u pustinji zato što ne vide vodu, razljute se, postanu očajni i, zapravo, umru zbog svojih osećanja. U životu malo možete da naučite ako su vaša uverenja sa 37 godina ista kao ona sa 7. Stare zamisli, običaji i mišljenja, pa čak i stari sadruzi se moraju napustiti, smatra pleme. Ne možete očekivati nove stvari ako za njih ne osigurate prostor. Jedini pravi uticaj koji imamo na druge ljude je putem sopstvenog života i načina na koji delujemo. Svakoj osobi koju sretnemo automatski nešto i dajemo, ali biramo šta ćemo dati. Naše reči i dela moraju svesno da postavljaju novu pozornicu za život kakav želimo. Takvo uverenje ih podstiče da svakog dana budu bolji.

Vekovima pri rođenju svojoj deci govore iste reči. Kada dođe na svet, svako dete prvo čuje: „Volimo te i podržavamo na tvom putu." Kada osoba oseti da je vreme da ode u večnost, organizuje zabavu i objavi proslavu svog života. Ono što čuju kada su došli na svet, to čuju i kada odlaze. Nema tuge ni žaljenja. Oni znaju da smo deo večnosti i kada to znaju, odlaze sa mirom i poverenjem. Ako ne znaš, kažu, onda se opireš.

Pleme smatra da je dar samo ako daruješ ono što druga osoba želi - nije dar ako daruješ ono što ti želiš da oni imaju. Za dar se ne vezuju i daje se bez uslova.

Ne razlikuju ljude po boji kože, već po uverenjima. Mutanti su za njih oni ljudi koji su izgubili ili se odvojili od drevnih sećanja i večne istine. Ne poznaju strah, jer svemir nije slučajan već planiran. Ili imaš poverenja ili se bojiš - ne možeš osećati oboje. Veruju u slobodnu volju, ali to nije lična odluka u ovoj obelodanjenoj stvarnosti, već odluka na nivou večnosti koju donosi sveznajuće biće.

Oni su majstori desnog mozga - koriste stvaralaštvo, maštu, intuiciju i duhovne zamisli. Mole tiho, od uma do uma, od srca do srca, od pojedinca do univerzalne svesti koja povezuje sav život... Njihov manifest je istina koja odzvanja u srcu. I vrlo je jednostavno.
„Ako je to za moje najviše dobro i najviše dobro celokupnog života, dozvoli mi da naučim."

Izvor: Sensa