Kao roditelju, stres vam sigurno nije nepoznat pojam, već normalan deo života. Drugim rečima, ko nije prošao kroz trening nerava zvani odlazak na spavanje ili imao u kući malog izbirljivca koji odbija gotovo sve što mu se stavi na tanjir – taj i ne zna šta je stres.
Ipak, ono što možda ne znate, jeste kako vaša frustracija i nervoza utiču na decu i njihov nivo stresa. I dok trepnete, može se desiti da vaša, nekad staložena i mirna kuća bude ispunjena vikom, nervozom i plačem do zacenjivanja.
Ne postoji način da se potpuno oslobodite stresa, ali apsolutno je moguće umanjiti ga. Eksperti su pronašli sedam ključnih znakova da je stres iznad prihvatljive granice i savetuju kako da problem rešite.
1. Niko ne spava kako treba. Kada vam je nivo stresa neprekidno povišen, spavanje je jedna od prvih stvari na koju se to odrazi. Dodatno, nedostatak sna vas može učiniti još nervoznijim, džangrizavim i, naravno, doneti još više stresa. Ako se pronalazite u ovome, pokušajte da promenite pravilo – svake večeri stavite decu u krevet pola sata ranije nego inače, a vi takođe lezite pola sata ranije nego obično.
2. Vičete jedni na druge više nego inače. Nije neka mudrost zar ne? Što više osećamo stres, više vičemo i svađamo se sa ukućanima. Spuštanje glasa pomaže, kao i to da pokušate da posvetite vreme jedni drugima. Jednostavno lezite, zagrlite se i dišite. Značiće i deci i vama.
3. Imate manje zajedničkih obroka. Tužna istina: Kada ste vi ili vaš partner pod stresom i nervozni, vrlo je verovatno da će starija deca pokuašati da izbegnu zajedničke večeri kako ne bi naleteli na vaš ispad besa.
Da biste večeru ponovo učinili prijatnom za sve, predložite da svaki član porodice napiše na papirić po jednu lepu stvar o nekom drugom članu i to ubaci u teglu na sredini stola. Tokom obroka izvlačite papiriće i čitajte na glas. Može da pomogne da se deca više raduju večeri i odličan je način da se pohvale za neke dobre stvari koje su uradili.
4. Vaše dete se povlači u sebe. Tokom perioda povišenog stresa, neka deca se jednostavno isključe iz spoljnog sveta. Starija deca se, recimo, mogu češće zatvarati u svoju sobu, a mlađi mogu prestati da traže da idu kod drugara ili da im drugari dolaze.
Razgovor kao lek
Rešenje je u razgovoru. Pričajte što više sa svojom decom. I ako osećate da ste pod stresom, to im i recite. I kažite da ćete sada prošetati u prirodi da pokušate da upijete pozitivnu energiju. Neka vide da pokušavate da rešite taj problem i da ne Proverite da li vam je hitno potreban duhovni detoks: izbacite iz duše potisnutu negativnu energiju
bežite od toga.
5. Svi ste bolešljivi. Bez obzira na uzrast, hronični stres uzima danak. Mlađa deca mogu se žaliti na bol u stomaku i noćne more, a tinejdžeri na glavobolje. Odrasli uglavnom stres osećaju u vratu, ramenima i leđima. A svi zajedno uglavnom imaju problem sa snom.
Zato nije čudno što, kad je cela porodica pod stresom, imuni sistem to odmah pokaže. Osim ranijeg odlaska u krevet, počnite da praktikujete i što redovnije pranje ruku, vežbe i zdravu ishranu. I, možda će vam to zvučati očigledno, ali pokušajte da se klonite izvora stresa. Dobar način za to može biti da se redovno okupljate oko zajedničkih aktivnosti, bilo to gledanje nekog filma, igranje društvene igre ili odlazak u šetnju.
6. Uvek jurite negde. I deca i vi. Jurnjava s jedne vanškolske aktivnosti na drugu odličan je način da povećate nivo stresa, stvorite tenziju, glavobolje, bolove u stomaku i gomilu drugih ne tako prijatnih pratećih efekata. Ako osetite da ste preterali, pritisnite pauzu.
Recimo da jurite na trening s detetom, kasnite, a ne možete da pronađete ranac, stanite. Udahnite deset puta duboko. Bolje je da malo zakasnite ali odete smireni, nego da stignete na vreme uz tenziju i nervozu.
A dugoročna strategija? Shvatite ozbiljno zadatak uspostavljanja ravnoteže u svom domu. Ne preterujte. I deci i vama je potreban odmor s vremena na vreme.
Izvor: Zelena učionica