Utelovljavanje - tehnika koja štiti telo od napetosti, bolesti i loše energije: proverite da li ste prisutni u svom telu

Kada nismo u telu, javljaju se blokiranost – kada malo ili ništa ne osećamo, i preplavljenost – kada su emocije toliko jake da ne možemo da se povežemo sa sadašnjim trenutkom i da budemo funkcionalni. Ako se prepoznajete u navedenom, ono što mnogo može da pomogne je utelovljavanje – proces ovladavanja svojim telom.

Biti prisutan u svom telu znači osećati sve delove svog tela i osećati kako celim telom protiče zdrava životna energija. Dok se ne fokusiramo na osećaje u svom telu, često nismo ni svesni u kojoj meri smo blokirani, energetski ispražnjeni, ili pak prepunjeni. Tek kada se fokusiramo na osećaje u telu, recimo, uz pomoć tehnika kao što je mindfullnes, ili uz pomoć rada sa terapeutom telesno orijentisane psihoterapije, pa čak i geštalt terapeutom, možemo da postanemo svesni suptilnih osećaja koje imamo u telu, i koje onda možemo da imenujemo, osvestimo i transformišemo.

PageBreak

Nepovezanost sa telom i unutrašnjim osećajima javlja se kao posledica fizičkih ili emotivnih trauma koje smo doživeli. Postoje dve vrste traumatskih iskustava; to su šok-trauma – događaj koji smo doživeli kao jako stresan (recimo, saobraćajna nesreća, ujed psa, invazivna medicinska intervencija), i razvojna trauma, do koje dolazi usled dugotrajnog zlostavljanja ili „samo“ zanemarivanja od strane roditelja. U oba slučaja, osećaji koji se u nama javljaju mogu da budu toliko snažni da naš sistem nije u stanju da ih preživi, te se nešto u nama ugasi, prekine, i izgubimo kontakt sa neprerađenom emocijom, a samim tim i sa telom ili nekim njegovim delom. Objasniću to primerom. Recimo da se, kada smo bili mali, više puta ponovilo da se roditelj ljuti na nas zbog nečega što smo uradili, i da je prirodna reakcija koja se u nama tada javljala takođe bila ljutnja. Ukoliko tu ljutnju ispoljimo, a roditelj se onda još više razbesni na nas pa nas, recimo, i udari, mi dobijamo poruku da ne smemo da se ljutimo i da je naša ljutnja za nas štetna.

Svesno ili nesvesno, donosimo odluku da se odvojimo od svoje ljutnje jer se pokazala kao kontraproduktivna, ali time ujedno odustajemo i od svoje snage. Zbog tog iskustva nadalje u životu osećamo dezintegrisanost od svoje snage, što u telesnom smislu podrazumeva osećaj ispražnjenosti u nogama i karlici u kojima bi trebalo da osećamo snagu, postojanost, sigurnost.

Uzmimo i drugi primer, da smo kao mali često bili u strahu od roditelja, i da je taj osećaj bio toliko jak i preplavljujuć da smo u jednom trenutku razvili odbrambeni mehanizam, odvojivši se od preplavljujućeg straha, tako što smo utihnuli i praktično se umrtvili. U tom trenutku je to možda bilo spasonosno za nas, ali, dugotrajno gledano je štetno jer smo odustali od svoje životne energije. Kasnije u životu može da se desi da neki stresni događaj bude okidač i da se u nama odjedanput javi preplavljujući osećaj straha. Tada možemo da se osećamo dezorijentisano, zaglupljeno, prestravljeno, da doživljavamo panične napade, i to, takođe, znači da nismo dovoljno prisutni u svom telu, ovog puta zbog toga što nama vladaju prejaka osećanja koja su nas preplavila, umesto da u sebi osećamo prisutnost, staloženost, mir i snagu da vladamo sobom i situacijom.

Utelovljavanje je proces osvešćivanja, priznavanja i prihvatanja svih svojih emocija (a emocije osećamo u telu) i telesnih senzacija, uz istovremeno puštanje životne energije da uplovi u nas i pomogne nam da ovladamo svojim telom, što automatski znači ovladavanje i svojim emotivnim, mentalnim i duhovnim stanjem.

Izvor: Sensa