Što više razmišljam o životu, to mi je jasnija jedna stvar: najveće prokletstvo i prepreka modernog čoveka je zaborav. Poput lagane progresivne bolesti, uvukao se u sve sfere ljudskog života. Pojedinačno, kolektivno, kroz istoriju ili kulturološki, začarani smo zaboravom. Nismo zaboravili samo svoju prošlost, već i svoje mesto u sadašnjosti i odgovornost za svoju budućnost. Na ličnom nivou, naša egoistična savest ima misiju da nas zadrži u stanju zaboravnosti – da razbije povezanost s našim bićem kao celinom, međusobno povezanom mrežom života i univerzalnom svešću.

8 stvari koje treba da uradite na kraju svakog dana: pokušajte još večeras

Na kolektivnomnivou, ova zaboravnost je beskrajna i dodatno podstaknuta društvenim i kulturološkim sredstvima – prvenstveno time što smo okruženi nesvesnim konzumerizmom, neverodostojnim načinom života i materijalističkim pogledom na svet. Svetlija strana ove priče je prilika da se prisetimo i ponovo povežemo sa samima sobom i univerzumom. Moć prisećanja u središtu je puta do samospoznaje i ostvarenja.

Ovo je spisak stvari koje smatram da smo zaboravili i što je još važnije, spisak stvari kojih treba da se prisetimo:

1. Zaboravili smo svoje mesto u prirodnom poretku.
U zadnjih nekoliko stotina godina odvojili smo se od prirode. Iskorišćavali smo, uništavali, konzumirali i pokušali da kontrolišemo prirodu kako bismo zadovoljili sopstvenu pohlepu podstaknutu sebičnim nagonima. Pokušali smo da se udaljimo od prirodnog životnog ciklusa. Zaboravili smo da slušamo i razumemo zemljine prirodne ritmove i cikluse – njene znakove i jezike. Zaboravili smo da sledimo put prirode i živimo u ravnoteži s njom.

2. Zaboravili smo na svoju povezanost sa životom i kosmosom. Svojim odvajanjem od prirode, zaboravili smo koliko smo duboko povezani s njom i s ciklusima univerzuma. Neka plemena na rubovima civilizacije, koja se još uvek vode drevnim učenjima, sačuvala su tu povezanost s poštovanjem i uvažavanjem. Mi smo, s druge strane, prigrlili razdvojenost koja nas je izbacila iz ravnoteže. Zaboravili smo kako je naša svest međusobno povezana i utkana u nežni zajednički ples.

14 stvari za koje ne treba nikada da se izvinjavate: oslobodite se osećaja krivice

3. Zaboravili smo drevnu mudrost.
Zaboravili smo mudrost svojih predaka. U potrazi za znanstvenim dokazima kroz racionaliziranje, zaboravili smo na mudrost koja dolazi kroz otvaranje srca. Zaboravili smo drevne priče i narodnu mudrost proroka i mudraca koji su živjeli u harmoniji s univerzumom.

4. Zaboravili smo svoj put i svoje snove. Zbog udaljavanja od unutarnjeg puta, zaboravili smo da sanjamo san o životu. Što je još gore, zaboravili smo kako da se probudimo u tom snu i vidimo svoju istinsku prirodu sukreatora života - sanjara. Zaboravili smo da imamo moć da plešemo sopstvene snove i iskoristimo snagu namere da ih ostvarimo.

5. Zaboravili smo svoju svrhu.
Zbog previše brbljanja, buke i distrakcija u ovoj bujnoj realnosti, zaboravili smo zbog čega smo ovde. Zaboravili smo svoju svrhu. Zapleli smo se u masovnom transu veštački proizvedene sporazumne stvarnosti. Izgubili smo autentičnost, unutrašnju iskricu koja nas tera prema sopstvenoj sreći i samoostvarenju. Zaboravili smo da moramo da budemo prisutni kako bismo se ostvarili kao duhovna bića utelovljena u fizički oblik i ugrađena u istovrsni svemir.

6. Zaboravili smo da je sve Ljubav. Ovo je možda najdublja misterija koju su tek retki vidovnjaci uspeli da prihvate kao potpunu istinu. Ipak, ta istinaje skrivena negde duboko u nama. Bili smo je svesni u nekom trenutku, ali smo izgubili dodir s njom. Zaboravili smo da je sve na kraju energija i svest ida je ljubav osnovna tvorevina postojanja koja prolazi kroz svu energiju i svest.

7. Zaboravili smo da praštamo. Zbog uverenja da smo odvojeni i udaljeni od drugih i od svega, zaboravili smo da praštamo. U svom najdubljem smislu praštanje je prisećanje da smo jedno sa svima i svime i da ne postoje žrtve ni krivci. Mi se svi zajedno krećemo u dinamičnoj mreži koju nazivamo život.

Ovo su znakovi da niste povezani sa svojom dušom: evo kako prevazići osećaj praznine

8. Zaboravili smo da budemo slobodni. Svakodnevno se podsetite jedne stvari: stvoreni ste da budete slobodni. Rođeni smo i vaspitavani u "stvarnosti" u kojoj je sloboda tek pojam. Ograničeni smo okovima straha, zabluda, lažnih ideologija, materijalnih nagrada i ucenjivani smo zakonskim pravilima koje su postavili ljudi iz sopstvenih interesa. Naterali su nas da zaboravimo da smo slobodni agenti promena. Slobodni smo da budemo to što jesmo bez osećaja straha i krivice.

9. Zaboravili smo svoju pravu moć. Život u strahu naterao nas je da zaboravimo koliko smo snažni. Zaboravili smo na ogromnu moć svoje volje i namere kojom možemo da promenimo svoju stvarnost. Kao da hodamo u snu, potpali smo pod uticaj masa i sledimo već donesene odluke poput robota.

10. Zaboravili smo lekcije iz prošlosti. Ako nas je prošlost ičemu naučila, to je brzina kojom zaboravljamo naučene lekcije. Stalno iznova ponavljamo iste greške, zapleteni u iste obrasce pohlepe i samouništenja. Ne možemo kao pojedinci da preuzmemo odgovornost za greške koje je ljudski rod učinio u prošlosti, ali smo kao pojedinci odgovorni da se prisetimo tih grešaka i da prosledimo znanje na kolektivnu psihu.

11. Zaboravili smo da budemo jednostavni. Ljudski život je sve kompleksniji i komplikovaniji. Zavedeni smo blještavilom količine umesto snagom skromnosti. Zaboravili smo da budemo jednostavni i na značenje jednostavnosti. Život je jednostavan. Jednostavnost znači odbacivanje svih nepotrebnih stvari i ideja koje nam zamagljuju pogled na sopstvenu životnusvrhu i druge istine koje smo zaboravili.

12. Zaboravili smo na poverenje, verovanje i divljenje. Izgubili smo očaranost svetom. Zaboravili smo da se divimo čaroliji života. Njegova veličanstvenost nas više ne ostavlja bez daha. Zbog svog skepticizma i ciničnog pogleda na svet izgubili smo poverenje u sebe i u čaroliju svemira. Zaboravili smo kako da verujemo. To je možda i najveća tragedija. To nam je oslabilo duh i osiromašilo dušu.

Izvor: Sensa.hr