Strategija kamena pomaže u ljubavi, poslu i životu: evo kako da je naučite i prihvatite

Delovati ili ne delovati? Odmah, kasnije ili čak mnogo kasnije? Strategija kamena bazira se na ideji da na većinu stvari u životu uopšte ne treba brzo da reagujemo.

Potreba za akcijom

Da stvari mogu i treba da budu drugačije, poručuje savremeni nemački ekonomista, novinar i pisac HolmFribe (Holm Friebe) u svojoj knjizi Die Stein-Strategie („Strategija kamena”). U njoj objašnjava drugačiji pristup životu od onog koji nam moderno društvo sugeriše: Fribe zagovara usporavanje i povremeno namerno mirovanje, naspram užurbanosti i preterane akcije kojoj smo svi izloženi. Sliku našeg životnog stila i stalne potrebe za akcijom i munjevitim rešavanjem izazova, Friebe u knjizi slikovito opisuje primerom iz stresne situacije izgubljenog planinara (bez signala za mobilni i GPS-a), kada treba postupiti smireno i strpljivo: najbolja strategija je upravo ostati tamo gde se nalazimo i štedeti snagu. Od onih koji krenu da jure i panično traže pravi put čak 75 odsto ne preživi. Onaj koji pak pričeka na mestu gde se izgubio znatno povećava svoje izglede za spas.

Fribe je u svojoj karijeri i te kako iskusio „brz” način života. U svakom slučaju, može da se zaključi da njegovo poslovno okruženje vrvi izazovima i stresnim situacijama u kojima se često očekuje promptna reakcija. Kao stručnjak za trendove, 2002. godine osnovao je konsultantsku kancelariju i dizajn biro Zentrale Intelligenz Agentur. Na svom blogu Riesenmaschine (Džinovska mašina) piše o trendovima u svetu ekonomije, marketinga i dizajna, a poznat je i kao koautor termina Die digitale Boheme (digitalni boem) koji je skovao s kolegom Sašom Lobeom. Taj termin opisuje savremene boeme – frilensere koji rade od projekta do projekta, uglavnom na laptopu, i to u alternativnim kancelarijama (kafić, plaža, kuća...) i odbijaju standardno zaposlenje. Digitalni boemi uglavnom biraju posao u kom vide smisao i dobrobit za sebe i širu zajednicu i nisu fokusirani na sticanje materijalnog bogatstva i prestiža. Fribeovu pažnju zaokuplja i masovna proizvodnja pa je s kolegom Tomasom Ramgeom (Thomas Rambe) napisao knjigu i o toj temi.

Pravi trenutak Uprkos utisku većine, Fribe tvrdi dasvet i nije tako beskrajno brz. Kad je 2005. godine BBC slušaoce pitao koji je najkorisniji izum svih vremena, bicikl je dobio gotovo 60 odsto glasova, a internet samo 4 odsto. Pokazalo se da su prelomna otkrića bili antibiotik, avion, automobil, radio i telefon, kao i, verovali ili ne, WC šolja. „Ovo pokazuje da bi više trebalo da se usredsredimo na postojanije i proverene stvari. Brojne osnovne stvari koje danas imamo postojaće i za 50 godina. Moj savet bi bio: budi sumnjičav prema diktatu promene, ne uskači u svaki novi trend, radije se opusti i živi normalno svoj život”, poručuje Fribe. Sklonost brzini i akciji objašnjava samom ljudskom prirodom i nagonom za opstankom.

U praistoriji je od životne važnosti bilo reagovati instinktivno i brzo. Morali smo ili da se borimo ili da bežimo, nije bilo vremena za razmišljanje. Strah od toga da će nas drugi prestići i odjuriti s plenom bio je sasvim realan. Tako se i danas pasivnost smatra negativnom osobinom. „Zamislite kriznu raspravu koja se vodi zbog drastičnog pada prodaje. Svi su u panici i neko kaže: 'Ne znamo šta je uzrok ovome, pa će biti najbolje da za sada ništa ne preduzimamo.' Direktoru se takav odgovor sasvim sigurno ne bi svideo. Čekanje se smatra gubitkom vremena. Ponekad, međutim, naprosto nije pravi trenutak za delovanje. Potrebno je prikupiti više informacija ili pak pričekati da se okolnosti promene”, objašnjava svoju strategiju. Konstantnu potrebu za jurnjavom oslikava i pričom Crvene Kraljice iz knjige Iza ogledala i šta je Alisa tamo zatekla (nastavka knjige Alise u zemlji čuda) u kojoj stoji: „Kod nas morate jako brzo da trčite kako biste ostali na mestu. Želite li negde stići, morate trčati dvostruko brže.” Drugim rečima, mirovanje je nazadovanje.

PageBreak

Međutim, stalna jurnjava ostavlja stvari nedorađenim i površnim. Ako pogledate ljude koji su postigli nešto veličanstveno, uočićete da im je jedna stvar zajednička: tu i tamo se udalje, izoluju i posmatraju stvari. Na primer, kada se Stiv Džobs 1998. godine vratio na rukovodeće mesto u kompaniji Apple, pitali su ga koje su njegove namere.

Rekao je: „Čekam sledeću veliku stvar.” Na pitanje da li je strategija kamena i njemu lično pomogla, Fribe je odgovorio: „Nakon što sam napisao ovu knjigu, odmah mi je sinula ideja za sledeću: o katastrofalnim događajima koji su se dogodili samo zato što ljudi nisu mogli da čekaju. Ljudi nešto isprobavaju, a kada im to ne uspe, u nastojanju da to poprave i nadoknade štetu, naprave još više štete. Knjigu sam počeo odmah da pišem, ali zapeo sam. Previše sam se trudio. Onda sam pustio da sve malo odleži i tek iz drugog pokušaja uspeo sam da napišem ono što sam hteo.”

Savremeni poslovni svet naročito je nemilosrdan prema nedelovanju, ali Fribe ne sugeriše pasivnost, nego delovanje koje je promišljeno i taktično, a ne podstaknuto impulsivnim reakcijama. Potrebno je činiti manje, ali delotvornije, umesto preteranog činjenja bez smisla i taktike. Prema njegovom mišljenju, tzv. aktivno čekanje treba da ispunimo usmeravanjem prema spolja, a da pritom nismo previše usredsređeni na problem i moguća rešenja. To ne znači, na primer, prepustiti se neprestanom gledanju niza filmova i očekivati da će se problem rešiti sam od sebe, nego samo lagani otklon od opsesivnog razmišljanja o njemu. To može biti bavljenje nekom drugom aktivnošću ili hobijem, kratak odmor ili zabava. Otvorenost i fluidnost često su bolje strategije od intenzivnog i strogo fokusiranog traganja za novim mogućnostima, a ovakvo razmišljanje moguće je primeniti i na privatni život i trenutke kad ne znamo kuda i kako bismo dalje. I u ovakvim situacijama Fribe savetuje smirenost, pažnju i sagledavanje dotadašnjeg života.

Ljudski život upoređuje s egzistencijomkamena, a ne leptira ili cveta: kamenčići se neprestano kreću po koritu reke,menjajući se polako, ali kontinuirano. Nema promene preko noći, ni iznenadnog stvaranja novog identiteta, jer sve što jesmo nastajalo je kroz ceo naš život. Pogledajmo svoj život i lakše ćemo doći do odgovora kuda dalje: Otvorenost i fluidnost često su bolje strategije delovanja.

Strategiju kamena preporučuje i za ljubavni život, pogotovo kada je veza tek na početku. Srljanje i prebrzo reagovanje gotovo će uvek doneti razočaranje. Postepeno otvaranje pak stvara sigurniju osnovu za trajnu vezu. Isto se odnosi i na nesuglasice u vezi, pa i svađu: ponekad je dobro svađu ne izgurati do kraja; katkada treba ostaviti vremena da se obe strane ohlade i dođu do stanja kada mogu mirno i razumno da raspravljaju. Veliko je pitanje možemo li u ovo brzo doba, koje smo u velikoj meri i sami sebi nametnuli, u društvenim mrežama da uživamo bez stresa i panike.

Da li je rešenje u potpunom povlačenju kako bismo dobili svoj život nazad, ili postoji način da iz društvenih mreža izvučemo najbolje za sebe, a da nas pritom ne progutaju? Važno je, ističe Fribe, da naučimo da slušamo svoje potrebe. Da bismo pobegli od virtuelnog vrtloga koji nas usisava u sebe, moramo mnogo više da se oslanjamo na zdrav razum, da više sami razmišljamo, ne očekujući previše od tih mreža, malo se udaljiti i proveriti čemu nam tačno ta platforma koja se nudi služi i kako možemo da je iskoristimo za svoje dobro. Naprosto: malo promisliti, a ne srljati u nju bez ikakvog rezona, odnosno, zato „što su svi tamo”, jer ‒ mi smo tu i ne moramo negde da idemo ako to ne želimo ili nam nije potrebno.

Izvor: Sensa