Godinama radite na sebi, a cilj vam je da budete bolja osoba. Zdravo se hranite, vežbate, meditirate. Uspešni ste na svim područjima života. Sve je u redu i baš ste zadovoljni. Ali jednog dana vaša prijateljica (koja je u braku) upozna čoveka iz (vaših) snova, dok vi i dalje samujete; čovek koga poznajete (koji je izrazito lenj i ne baš pametan) ostvari svojim poslom neverovatan finansijski uspeh; neko ko je sve samo ne pošten dobije priznanje koje vama stalno izmiče. Slomljeni ste! Zavist vas izjeda i ne znate kako da umanjite ljutnju na nepravdu u svetu koji vas okružuje.

Šta će ostati za nas?

Sve smo više okrenuti materijalnom, stalnim postignućima, maksimiziranju zadovoljstva i strahu od gubitka. Želimo da budemo jedinstveni, ali u svetu u kojem nemaju svi iste prilike nije retkost da se upoređujemo sa drugima i pri tome se osetimo zakinutima, pomislimo na nepravdu i zavidimo drugima na uspehu, postignućima, talentu, sreći, imovini… Verovatno ste i sami osetili koliko upoređivanje sebe sa drugima može život da ispuni osećanjem niže vrednosti. Ipak, da li je danas upšte moguće ići kroz život ne upoređujući se sa drugima uz stalnu izloženost takmičenju i osećaj da, ako neko uzme svoj deo, ništa neće ostati za nas. Ako pri tome osetite ubod zavisti, vreme je da pospremite svoj nered koji vas truje.
Kad razmislite o tome šta je zavist i odakle dolazi, šta vas je „programiralo“ da budete zavidni i zašto je to izrazito loša emocija i navika za sve nas i naše rezultate, izaći ćete iz začaranog kruga i napokon ćete moći da živite punim plućima.
Zavist je neprijatno osećanje koje doživimo zbog tuđe sreće koja u nama izaziva osećaj zakinutosti. Slična je ljubomori, ali razlika ipak postoji. Dok ljubomoru najčešće izaziva strah od gubitka onoga što već imamo, zavist je uzrokovana osećanjem da nam nedostaje nešto što neko drugi ima (a mi ne, ili ne u dovoljnoj meri). Zavist pretvara tuđu sreću, postignuće, talenat, sposobnost ili imanje u izvor naše odbojnosti prema njemu. Nekima se divimo, nadahnjuje nas njihova nadarenost ili uspeh, ali drugi u nama izazivaju negativna osećanja. U čemu je stvar?

Povrede iz detinjstva

Doživljaj da nam je nečijim uspehom na neki način naneta nepravda najčešće potiče još iz ranog detinjstva kada je ljubav naših staratelja zavisila od toga koliko su zadovoljni nama, kao i pohvalama koje su nam značile: voljen/a sam.
Bez obzira na to šta je u osnovi zavisti koju osećamo, najčešće je u pitanju nešto materijalno, ali često je reč i o statusu koji uspeh toj osobi donosi, a mi ga nemamo. Šta god bio povod, uzrok zavisti je ono što bi trebalo da istražimo. Ona nas time upozorava da je vreme da se suočimo sa svojim strahovima kako bismo umesto gubitka energije ostvarili lični rast, prerasli povrede iz detinjstva, naučili svoju lekciju i tako krenuli napred. Upravo je u tome simbolizam zavisti kao smrtnog greha. Dok se ne iscelimo i ne pretvorimo to negativno osećanje u njegovu suprotnost, na neki način izlažemo se samouništenju. Zavist je, dakle, otrovna – smrtni je greh! Prevladavši zavist preuzimamo kontrolu nad svojim životom. Kako nadvladati zavist i pretvoriti je u ljubaznost, pa i ljubav?

1. Osvestite kada ste zavidni

Naučite da prepoznajete situacije, osobe, događaje koji u vama izazivaju taj osećaj koji vas truje. Šta osećate, kako reagujete, na šta vas taj osećaj tera? Najčešće je reč o potrebi da umanjite vrednost osobe čije vas postignuće čini zavidnim. Odustanite od potrebe da kritikujete druge.

2. Promenite uverenje koje je u osnovi vaše zavisti

Jednom kada osvestite odakle dolazi osećanje zavisti i na šta vas podseća, lakše ćete odustati od potrebe da racionalizujete svoju bol potrebom da ponizite druge. Uverenja menjajte nekom od tehnika koje deluju na podsvest (hipnoza, psych-k, theta, tehnika emocionalne slobode – EFT...)

3. Ne upoređujte se sa drugima

Često sami nastavljamo nešto što je bio (loš) običaj naših primarnih staratelja. Jednom kada njihov glas utihne, u nama se rodi njihov „pravni naslednik“ i sistematično nam zagorčava život. Ovladajte unutrašnjim kritičarem, koji često ima potrebu da gleda druge kao uzor, ali je i izvor našeg osećanja da nismo dovoljno uspešni. Usmerite svetla pozornice na sebe. Pitajte se: da li činim za sebe ono što je potrebno? Ostvarujem li svoj potencijal? Šta želim za sebe? Da li živim životom koji sebi želim? Usmerivši se na sopstveni životni put, prestaćete u drugima da prepoznajete svoja ne-postignuća.

4. Budite ono što jeste i uživajte u tome

Ako zavist u vama izaziva tuđi uspeh zbog stalnih upoređivanja koje vam nameće bliska osoba, ojačajte granice. Ne dajte drugima da vas ponize umanjujući vaša postignuća. Često je reč o tome da vas roditelji (iako više niste dete i ne zavisite od njihovog mišljenja ili finansijske podrške) i dalje upoređuju s drugima. Ponekad je reč o autoritetu od koga na neki način zavisite. Kada postavite čvrste granice, branićete svoje pravo da budete upravo ono što jeste.

Izvor: Sensa/Sensa.hr