Očigledno obrazloženje je da su žene odgajane da se prilagode. Počevši od toga da se odriču svog prezimena i da porodica u koju „dolaze“ postaje prioritet u odnosu na porodicu iz koje su došle. Da odlaze sa poslova, kako bi se posvetile deci i žrtvuju svoju karijeru, zarad karijere supruga. Te potiskuju svoje ambicije, kako bi kreirale podržavajuće okruženje za realizuju ambicije svih drugih članova porodice.

Odrastamo sa idejom da nešto na nama treba stalno popraljati i da same po sebi nismo dovoljne.
Naučene smo da moramo da privučemo pažnju, ali samo svojim izgledom. Postoji toliko toga što smo naučene da sakrijemo - našu ambiciju, bol, dostignuća, prošlost, a sve to da ne bismo komplikovale, jer lakoća postaje sve veći prioritet za muškarce. Posebno danas, sve što zahteva investiciju vremena i energije, postaje previše.

Umesto da muškarci osvajaju i zaslužuju pažnju žene, žene rade sve da budu primećene, spremne da se umanje koliko god treba, samo da imaju tog nekog pored sebe.

Već neko vreme gubimo jako bitan deo žene - njenu dubinu.

U maju imala sam priliku da upoznam izuzetnu ženu i književnicu Kamij Lorans, koja je napisala mnogo romana, ali je mi znamo po romanima „Filip“ i „Žensko“. Interesantno je da je ona izabrala umetnički pseudonim, po kome nije evidentno da li je autor muško ili žensko, jer Kamij može biti i muško i žensko ime. Na takav način htela je da dopre do što većeg broja čitaoca.
Tek kada je napisala roman „Filip“, koji je autobiografska potresna ispovest o gubitku sina nekoliko sati nakon rođenja, po prvi put je pisala u prvom licu jednine, pokazavši ranjivost žene, majke i krik književnice, kao pokušaj da se rečima da smisao besmislu.

Komponovan u četiri celine, roman je najpre sećanje na lepe dane trudnoće. Potom je to surovi izveštaj sa preciznim podacima o nemaru i nestručnosti lekara. Zatim je to pokušaj da se razume, da se nađe objašnjenje i snaga da se nastavi dalje, uprkos svemu.
Podelila je da taj roman jako dugo nije bi preveden. Jedna izdavačka kuća je bila zainteresovana da uradi prevod, ali kad su čuli da to nije fikcija, već istinita priča i lično iskustvo autorke otkazali su saradnju uz komentar: „Suviše je duboko i potresno! Ljudi ne vole tako bolne istinite priče.“

U svom drugom romanu „Žensko“ otkriva još jednu bolnu istinu.
„Žensko je!“ – uzvik koji kao znak saopštava da je još jedna sudbina predodređena.

„Nema sreće ovde za nekog ko ne bira, nekog kime se manipuliše, za ulog prećutnog dogovora, za osobu o čijoj se sudbini, životu, nesreći ili radosti odlučuje mimo nje, van nje, uprkos njoj, između roditelja, gospodara i muškarca. Nemati sreće je, kao što vidiš, biti žensko.’’ piše Kamij Lorans.

Ona koristi reč „žensko’’ kao definiciju „večitog partnera’’. Najpre si, čim se rodiš, ćerka svojih roditelja, zatim si sestra i unuka, zatim devojka, pa žena, pa majka, pa baka. ONA kao da ne postoji van konteksta tih uloga.

Imala sam priliku da joj postavim svoje omiljeno pitanje – „Šta za Vas znači biti svoja?“
Rekla je: „Biti svoja znači imati slobodu da budeš i da biraš. Da te ne definišu doživotno kao plus 1, kroz uloge koje ti život nosi, već da si ti potpuna sama po sebi, kao spisateljica, kao učiteljica, kao žena sa ili bez partnera“.

Sa jedne strane oduševio me je njen odgovor, pošto su moj coaching projekat i knjiga posvećeni upravo toj temi. Dok sa druge strane, zabolelo me je to da žene nezavisno od toga gde su rođene i u koliko sređenom sistemu rasle, dan danas biju iste bitke. Društvo jednostavno ima potrebu da ženu pojednostavi, ukalupi i umanji.

Ako budeš birana, biraće te jer si lepa, ako budeš birala, biraćeš jer si srećna. Srećna ćeš svakom biti lepa.

Koliko puta smo sve čuli:

Ne budi komplikovana!
Previše si emotivna.
Previše razmišljaš.
Previše se udubljuješ.
Previše tražiš!
Ako imaš puno radnog iskustva, onda si prekvalifikovana.
Ako imaš veliko životno iskustvo, onda si probirljiva.
Ako iza sebe imaš razvod i decu – tek onda postaješ komplikovana.

Za koga? I šta to uopste znači ?

Pitale ste me kako da nađete partnera, ako ste previše ranjive, zauzete, uspešne, ambiciozne.

Odgovor je: tako što nećete verovati da ste Vi previše ili da tražite previše!
Ako poverujete u tu priču, daćete sve od sebe da postanete neko ko niste, a tek onda nećete naći to šta Vi tražite.

Samo onaj ko se ne bude bojao vaše prošlosti, vaše dece i vaše snage zaslužuje da bude pored.To će ceniti neko ko je i sam bio bitke, donosio odluke i snosio posledice svojih odluka. Neko ko je osetio patnju, bol, ali isto tako iskusio uspeh i zna da prepozna original u svetu kopija.Verujte mi takvi zaista postoje, samo se i oni boje da su oni za vas previše.

Izvor: Sensa/Elena Srzentić Frleta, magistar socioloških nauka, transformacioni coach i autor coaching programa za žene LadyLifeCoach