Pišem ovaj tekst dok gledam u more i razmišljam o tome kako talasi, kao i promene, umeju da budu zastrašujuči. Međutim, ako naučimo da uskočimo u talas u pravom trenutku, on nas neće potopiti, već naše putovanje pretvara u avanturu koja nas može dovesti do obale, za koju nismo ni znale da postoji. Samo se treba prepustiti - a to je najčešće i naš najteži zadatak.

Život teče po sopstvenim zakonima dolaska i odlaska, susreta i rastanaka, dobitka i gubitka. Važno je da verujemo prirodnim tokovima i da naučimo da kažemo sebi :„Sve što se događa ima svoju svrhu i može biti dobro za mene, ako ja izaberem da tako bude“.

Poverenje u životne procese najteža je lekcija, ali nas upravo ona vodi do najvećeg blagoslova - života u miru sa sobom. Ništa nas ne isceljuje više od unutrašnjeg mira, a do njega dolazimo, neopiranjem, neraspravljanjem, prihvatanjem i preuzimanjem odgovornosti za svoju svakodnevnicu. Poverenje u život zasniva se pre svega na veri u sebe i činjenici da nezavisno od toga kakve nam život karte servira, mi ćemo odigrati sa njima najbolje što znamo u datom trenutku.

Svoj mir sam tražila na mnogim mestima i u raznim učenjima. Verovala sam da moram nešto veliko da postignem, da bih ga zaslužila: „Samo još ovo da završim i onda ću biti mirna...“ Da li se i vi u tome prepoznajete?
Tek nedavno razumela sam, šta zaista znači biti u miru sa sobom. To nije neki cilj do kog treba da stignemo, to je način sa kojim se sve postiže:

  • Kada nemaš potrebu stalno nešto da radiš, menjaš, kontrolišeš i usavršavaš.
  • Kada se ne dokazuješ i ne porediš sa drugima, jer znaš da svako ima svoj put duše.
  • Kada zavoliš svoja nesavršenstva i usaglasiš se sa svojim životnim okolnostima.
  • Kada posmatraš mogućnosti i biraš da tvoja realnost bude ona u kojoj se ti dobro osećaš.
  • Kada frustraciju transformišeš u fascinaciju i znaš da uvek postoji rešenje, koje možda nije realno, ali je sasvim moguće.

Uvek sam se divila ženama koje nose (sve)mir u sebi. Pitala sam se u čemu je njihova tajna?

Sada znam, one su jednom rešile da prihvate sve delove sebe, jer su osvestile da kada smo u ratu sa sobom, jedan deo nas uvek gubi.

  • One su okupirane stvaranjem svoje stvarnosti i nemaju vremena za drame.
  • One znaju da su misli energija, koja se prenosi i utiče na to kako se osećamo, zato one svesno biraju kome i čemu je posvećuju.
  • One su spoznale da emocije mogu da se transformišu jednom jednostavnom tehnikom – razumevanjem i zato svemu daju širu perspektivu.
  • Znaju da pravo vreme nije kada svi imaju šta da kažu, nego kada reči najviše znače.
  • One se ne boje da propuste prilike, pošto svoje prilike kreiraju same.
  • One ne idu utabanim putevima, već istražuju svoje puteve.
  • One nisu u trendu, jer biti u trendu znači biti deo mase.
  • One ne žive u prošlosti i ne plaše se budućnosti, već stvaraju novu realnost svaki dan.
  • One plene posebnom energijom i same su sebi dovoljne, zato nije ni čudo što od takvih žena niko nikada ne odlazi.

Izvor: Sensa/Elena Srzentić Frleta, magistar socioloških nauka, transformacioni coach i autor coaching programa za žene LadyLifeCoach

BONUS VIDEO: