Nesvesna težnja ka cilju, takođe poznata kao implicitna težnja ka cilju ili automatska težnja ka cilju, odnosi se na ideju da ljudi mogu da rade na postizanju nekog cilja, a da toga nisu svesni. U kojoj meri su naše želje, akcije i obrasci ponašanja nas lični izbor, a koliko smo nesvesno uslovljeni i pod uticajem sublimirajućih poruka, ponašanja drugih ljudi i informacija koje primamo iz našeg okruženja?

Ovom tematikom bavile su se različite naučne studije, čija otkrića su doprinela razumevanju nesvesne težnje za ciljem.
U studiji "Automatska volja: nesvesna aktivacija i potraga za ciljevima ponašanja.” (2001.) istraživači su otkrili da su učesnici koji su bili izloženi rečima vezanim za postignuće (npr. "uspeti", "pobediti") kasnije bolje obavili zadatak koji je zahtevao upornost u odnosu na one koji su bili izloženi neutralnim rečima. Druga studija, ”Brzina percepcija-ponašanje: Automatski efekti društvene percepcije na društveno ponašanje”, pokazala je kako su učesnici koji su bili izloženi rečima u vezi sa starošću kasnije hodali sporije, pokazujući automatske bihevioralne odgovore na date znakove.

Kako na nas utiču poruke iz okruženja?

Važno je da se zapitamo kako na nas i naše ponašanje utiče poruke kojima se svesno ili nesvesno izlažemo?
Koncept subliminalnih poruka podrazumeva prezentaciju stimulusa (obično vizuelnih ili slušnih) na nivou ispod svesne svesti, sa ciljem uticaja na ponašanje ili stavove. O delotvornost i etičkim implikacijama subliminalnih poruka se opširno diskutuje, a nekoliko ključnih studija i rezultata vezanih za podsvesne poruke pomoglo je u razumevanju njihovog uticaja.

Vikarijev bioskopski eksperiment (1957) je jedna od najpoznatijih, ali i najkontroverznijih studija o subliminalnim porukama. Džejms Vikari je tvrdio da je u film ubacio podsvesne poruke, poput "Jedi kokice" i "Pij koka-kolu", što je dovelo do povećanja prodaje na koncesijskom štandu. Međutim, ovaj eksperiment je bio široko kritikovan zbog nedostatka odgovarajuće naučne metodologije i transparentnosti, te je nejasno da li su prijavljeni rezultati zaista validni.

Ali Istraživanje "Odnos između percepcije i ponašanja ili kako pobediti u igri Trivijalne potrage" pokazalo je da subliminalno ‘pripremanje’ (engl. priming) rečima koje se odnose na inteligenciju ili glupost utiče na performanse učesnika u igrici - učesnici koji su bili izloženi rečima vezanim za inteligenciju imali su bolji učinak u rezultatima igranja igrice i obrnuto.

Drugo istraživanje ("Subliminalne reči trajno utiču na motivaciju”) pokazalo je da je podsvesno izlaganje rečima vezanim za motivaciju (npr. "postići") dovelo do povećane motivacije i upornosti u sledećem zadatku.
Istraživači su otkrili da je podsvesno izlaganje nazivu brenda uticalo na kasnije izbore brenda učesnika, sugerišući kako podsvesni znakovi mogu uticati na ponašanje potrošača ("Izvan Vikarijevih fantazija: Uticaj subliminalne pripreme i izbora brenda").

Ko bira naš život umesto nas?

Važno je napomenuti da, iako neke studije sugerišu da subliminalne poruke mogu da imaju suptilne efekte na stavove, preferencije i ponašanje, njihov praktični značaj je predmet stalne debate, a etički problemi oko upotrebe podsvesnih poruka, posebno u reklamiranju i marketingu, doveli su do propisa i ograničenja istih u mnogim zemljama. No, imajući na umu rezultate pomenutih studija, važno je da se zapitamo koliko zapravo oglašivačke i medijske poruke kojima smo izloženi utiču na izbor hrane koju jedemo, naše potrošačke navike, naše ponašanje, istrajnost u postizanju ciljeva i percepciju sebe?

Posebno je važno razmisliti o ovome kada su u pitanju poruke i podražaji kojima smo često izloženi. Princip familijarnosti, koji se često naziva efektom pukog izlaganja, psihološki je fenomen u kojem ljudi imaju tendenciju da razviju sklonost prema stvarima kojima su stalno izloženi.
U studiji "Prepoznavanje stimulusa i efekata pukog izlaganja" utvrđeno je da su učesnici pokazali sklonost prema stimulusima kojima su bili izloženi pre, čak i ako nisu mogli svesno da prepoznaju te stimuluse.
Naše navike takođe mogu da nesvesno ‘upravljaju’ našim ponašanjem. U studiji sprovedenoj 2000. godine, istraživači su otkrili da navike, koje se formiraju kroz ponavljano ponašanje, mogu automatski da vode ponašanje, čak i kada pojedinci nisu svesni svojih akcija.

I podsticaj i smetnja - od nas zavisi

Danas, kada smo više neko ikada izloženi velikom broju informacija i interakciji sa većim brojem ljudi na socijalnim mrežama, rad na sebi i upoznavanju sebe, osvešćivanje naših podsvesnih navika i obrazaca ponašanja, kao i majndful konzumiranje medijskog sadržaja i svesnije izlaganje porukama iz našeg okruženja možda nikada nije bilo od veće važnosti. S druge, strane, imajući na umu kako poruke iz našeg okruženja i ljudi sa kojima vreme mogu podvesno uticati na naše ponašanje, možemo svesnim izlaganjem (‘prajmingom’) sebe motivacijskim i edukacijskim sadržajima, informacijama o uspehu, kao i promenom našeg okruženja (reči, simboli, vizuelne slike…), uvećati šanse za uspešnost realizovanja naših ciljeva, izgraditi bolju sliku o sebi, te lakše promeniti navike koje nam više ne služe.

Izvor: Sensa/Danijela Jokić Vaislay, life coach, autorka knjige „Self Worth” (www.danijelajokicvaislay.com)

BONUS VIDEO: