ZAŠTO SU ŽENE NEZADOVOLJNE IZGLEDOM? Lajfkouč Ana nam otkriva kako je slika lepote samo iluzija

S obzirom da živimo u vremenu kada emancipacija nikada nije bila na višem nivou, primećujemo čudnu stvar, a to je da su devojke i žene sve nesigurnije u svoj fizički izgled. Sa Anom Rodić lajfkoučem i hipnoterapeutom smo razgovarali o imperativu lepote, koji je danas prisutan u svim sferama.

Čini mi se da se mnogo više bavimo površnim stvarima nego što su se bavili naši preci, jer nam je pažnja rasuta na milion stvari. Sa druge strane postoji taj pritisak da se danas bude sve. Tome doprinose društvene mreže koje prikazuju nerealne uslove i izolovane delove nečijeg života. Ne prikazuje se celokupan trud oko toga, koju je žrtvu neko uložio i koju je cenu platio za to.

Imamo filtere koji su stvorili nerealnu sliku stvarnosti, od stavljanja kose, skidanja bora i kilograma. To je sve udaljavanje od sopstvene autentičnosti. Kao da nam nije dozvoljeno da starimo. Savremeno društvo stvara nove, veštačke potrebe koje mi možda i ne želimo.

Pre svega potrebno je da osoba ima nešto u sebi. "Šta ja da radim sa partnerom koji je samo lep? Ne mogu da ga okačim na zid i da ga gledam", poručuje Ana. Ljudi se udaljili od vere, od duše i previše se ide na materijalno i vidljivo, a to je vrlo potrošno.Najvrednije stvari u životu se ne mogu platiti novcem, a to su upravo ljubav, povezanost, poštovanje, iskrenost i iskustva.

Da li te kriterijume nameću muškarci ženama ili ih ipak žene same sebi nameću? Da li su one te koje uspeh vide kao dominaciju na svakom životnom polju?

Meni se čini da je to više pritisak istog pola, poređenje koje pravimo sa drugim ženama. Muškarci su u realnosti mnogo manje zahtevni. To je posledica međusobnog upoređivanja, posebno ako smo sličnih godina i ekonomskog statusa, pa još ako smo išli zajedno u osnovnu ili srednju školu, gledamo ko je šta postigao, a to stvara veliki izvor frustracije.

Zavist postoji, važno je da priznamo sebi to osećanje, jer nam može ukazati na to da nečim nismo trenutno zadovoljni u životu. Bitno je da razumemo šta nam to nedostaje. Moramo da se zapitamo kako bi život izgledao kada bismo ostvarili to što želimo i da li smo spremni da koračamo istom stazom, kojom je išla i druga osoba koja je ostvarila taj uspeh ka kom i mi težimo.

Ne treba nikada da zaboravimo da izvlačimo samo najbolje elemente iz tuđih života, a one neprijatne ignorišemo, samim tim stvaramo hibrid koji nije realan. Postoji nešto što stvara celu priču, a prvi utisak je tek vrh ledenog brega koji neko želi da prezentuje.

Svi volimo da se u javnosti predstavimo u najboljem svetlu. Ako vidimo sliku nasmejane osobe ne znači da je ona srećna, već vidimo samo jedan izdvojeni deo nečije realnosti.

Da li žene teže ka tome da budu sve – lepotice,uspešne u poslu, dobre u zavođenju, kuvanju, zabavne u društvu? Da li je moguće biti "SVE"?

Društvo zahteva da budemo savršene u svim ulogama koje je ono nametnulo. Prvo je nemoguće biti savršen u bilo čemu, a drugo toliko je uloga da ne možemo biti podjednako dobre u svemu. Ne moguće je održavati balans neprekidno. Možemo samo težiti ka balansu.

Zahtevati da uvek i sve bude podjednako dobro je nerealan zahtev. Imamo teme za poređenje, ljude za poređenje jer nam je dostupno sve. Ranije to nije bilo tako lako, jer ste imali tri televizijska kanala i nekoliko prijatelja, niste imali neprekidno uvid u tuđe živote, što je apsolutno neprirodno.

Pročitajte intervju sa Anom Rodić o tome kako preboleti raskid i šta posle.

BONUS VIDEO:

Sensa/Anđela Stanojević