ZAŠTO STVARI ODLAŽETE ZA KASNIJE I SUTRA? Ima više odgovora i 6 koraka da napustite začarani krug

Sutra ćete oprati kosu, sredii kuću, završiti knjigu. Toliko je zadataka na našem spisku, a mi nastavljamo da skrolujemo po društvenim mrežama i sve odlažemo do poslednjeg trenutka. Krećemo na posao, ali nas odmah ometaju sitnice. Boreći se sa krivicom, obećavamo da ćemo se sutra sabrati, ali istorija se ponavlja. Ako vam je ova situacija poznata, onda ste definitivno iskusili odugovlačenje ili čuvenu prokrastinaciju. Psiholozi su otkrili zašto želimo da odložimo zadatke za kasnije, kako da se nosimo sa tim i zašto krivica ne pomaže. Inače, prvi svetski dan prokrastinacije obeležen je 25. marta 2010. godine.

Kako da znate da li i vi doživljavate prokrastinaciju?

• Odlažete zadatke za kasnije.
• Ne dobijate rezultate koje ste očekivali, ili uopšte ne dobijate rezultate (sve zbog činjenice da stvari radite u poslednjem trenutku, kada rokovi već ističu i nema vremena za rad na kvalitetu).
• Doživljavate emocionalnu nelagodu, stres i negativna iskustva, osećate krivicu i kao da se vrtite u začaranom krugu.
  
  

Poznati psiholozi N. Milgram i R. Tene identifikovali su dva glavna tipa odlaganja:
1. Odlaganje zadataka. Osoba odlaže početak stvari do poslednjeg trenutka, često zbog straha od neuspeha, nedostatka motivacije ili straha od negativne ocene drugih.
2. Odlaganje odluka. Kada se odluke ne donose zbog neizvesnosti, rizika od pogrešnog izbora ili nedostatka informacija.
Odbrambeni mentalni mehanizmi sprečavaju promene, preferirajući stare navike. Ljudi sa takvim karakternim osobinama često izbegavaju nove informacije i teže nedvosmislenim odgovorima na pitanja. Oni mogu da izbegnu odgovornost prebacujući je na druge.

Zašto stvari odlažemo za kasnije?

Prema teoriji psihoanalize, odugovlačenje je povezano sa unutrašnjim sukobima i osećanjima prema porodici u kojoj je čobvek odrastao i formirao ličnost. Osoba može imati asocijacije iz prošlosti. Npr., ako šef izgleda ili komunicira kao neko sa kim je došlo do sukoba (roditelji, rođaci, bliski prijatelj). Drastične mere vaspitanja mogu da dovedu do odugovlačenja: od preteranog dopuštanja do autoritarnosti roditelja. Ako ljudi često menjaju svoje ponašanje prema detetu, ono će iskusiti osećaj napetosti i anksioznosti. Jedina konstanta u njihovim životima jeste neizvesnost. Zbog toga postoji visok procenat odugovlačenja kod osoba čiji su roditelji bili zavisnici od alkohola ili droge, kod osoba koje su zavisne od droga i kod onih koji pate od posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP). U destruktivnim porodicama nemoguće je predvideti šta čeka dete kod kuće, šta se tamo dogodilo bez njega. Deca takvih roditelja stalno pokušavaju da pogode šta je norma, šta se može reći, učiniti, a šta ne može. Prokrastinatori su osetljivi na procene autoriteta i pokušavaju da odlože izvršenje zadatka – plaše se negativne reakcije. To se manifestuje neizvesnošću, ambivalentnim osećanjima prema svojim dostignućima, strahom od uspeha i nezavisnosti koja će doći kroz taj uspeh. Taj obrazac ponašanja može se nastaviti iu odraslom dobu. Ali zasniva se na anksioznosti ili pretnji unutrašnjem „ja“ ili egu, i izaziva odlaganje.

Odugovlačenje i krivica: začarani krug?

Odugovlačenje stvara osećaj krivice, koji se manifestuje u samokritici i samounižavanju. Čovek to doživljava kada vidi razliku između stvarnosti i ideala, između svojih postupaka i onoga što je trebalo učiniti. Zamislite da imate nekoliko važnih stvari koje treba da uradite, ali jednostavno ne možete da počnete. Kako vreme prolazi, počinjete da se osećate sve više krivim što ste besposleni. Osećaj stresa i anksioznosti pojačava i jede resurs.

Kako se nositi sa odlaganjem

1. Pronađite razlog

Shvatite prirodu i uzroke odugovlačenja kroz proučavanje svog nesvesnog – poreklo različitih osobina ličnosti, prepoznavanje postojećih kompleksa i unutrašnjih sukoba. Ako je teško sami identifikovati uzroke, obratite se profesionalcu dubinske psihologije, tj. psihoanalize.

2. Trenirajte disciplinu

Važno je razvijati one kvalitete koji su neophodni za postizanje željenih ciljeva: pamćenje, maštu, empatiju, intuiciju i volju. Možete uvesti pravilo za 2 nedelje - čučnite 5 minuta u određeno vreme svakog dana. To pomaže u treniranju volje i mobiliše unutrašnje resurse.

3. Napravite adekvatne planove sa realnim rokovima

Nakon dana „ništavanja“, iznenada smo postavili 20 stvari koje ćemo uraditi sledećeg dana sa punim poverenjem da je to moguće. Naravno da nije! Ogromna lista zadataka vas još više plaši. Planirajte mudro: „koliko vremena zaista treba da izdvojite za izveštaj?”, „koliko će vam trebati da stignete od jedne tačke grada do druge” itd.

4. Rastavite ciljeve na manje komponente

Koristite pomodoro metod: podelite svoje radno vreme na periode i kratke pauze. Prvo radite bez ometanja, na primer, 25-40 minuta, a zatim dozvolite sebi odmor, užinu ili nešto drugo. Važno je ograničiti pauzu na 5-10 minuta.

5. „Požurite polako“

Naučite da ostanete mirni čak i dok radite. Ili odlučno prestanite da radite kada se osećate umorno. Ili idite u krevet i budite se u isto vreme.

6. Obavezno se ohrabrite

Nakon što završite zadatak, nagradite se nečim prijatnim, kao što je kratka pauza, poslastica ili nagrada. Važno je konsolidovati vezu: postizanje cilja – rezultat – ohrabrenje, zadovoljstvo. Svaki dan je nova prilika da uradite nešto korisno. Dozvolite sebi da budete nesavršeni i samo počnite da radite ono što treba da radite, čak i ako to ne možete da uradite savršeno. Zapamtite: savršeno je neprijatelj dobra. Hvalite sebe za male stvari i na kraju ćete biti produktivniji i efikasniji, piše eva.ru.

BONUS VIDEO:

Sensa/Z.A.