Za prokrastinaciju postoje vidljivi, i manje vidljivi razlozi. Različiti razlozi proizvode različite ishode. Odlaganje može biti problemska navika, simptom složenog oblika. Odlaganje može početi od procene da je određena aktivnost dosadna, komplikovana ili uznemirujuća, ukoliko ne postoji motivacija za usmeravanje pažnje i održavanje ponašanja. Dalje, jedan broj ljudi ne ume da organizuje svoje vreme, niti da efikasno postavi ciljeve, pa u nedostatku svog vremena odlažu obaveze.

Niska tolerancija na frustraciju ometa ljude u ostvarivanju mnogih ciljeva. Niska tolerancija se javlja kada osoba misli da ne može da toleriše neizvesnost, veruje da ne može da podnese određenu situaciju i izbegava je. Ogleda se u iracionalnom uverenju da sve što rade u životu mora biti lepo i zanimljivo, a ukoliko nije tako, to je onda užasno i nepodnošljivo. Osoba veruje da ne može podneti neprijatnost zbog budućeg cilja, oseća da mora da je izbegne, bez obzira na cenu odlaganja. Suprotno dugoročnom hedonizmu, koji podrazumeva podnošenje kratkoročne frustracije zarad dugoročnog zadovoljstva, osoba koja prokrastinira nije u mogućnosti da izabere da se odrekne trenutnog olakšanja zarad poželjnijeg cilja. Sopstvene potrebe moraju biti zadovoljene, a osećanja neprijatnosti moraju brzo nestati.

Anksioznost može izazvati prokrastinaciju. Ukoliko je osoba zabrinuta da je aktivnost pretnja, i da ne može kontrolisati situaciju, može da prevlada potreba da se upusti u obavljanje sigurnije aktivnosti, usled straha od neuspeha i nelagode usled procenjivanja. Osoba koja sumnja da neće uspešno uraditi posao, pribegava odlaganju. Strah od neizvesnog ishoda ili usled stresa od određene aktivnosti dovodi do izbegavanja.

Perfekcionizam može izazvati anksiozno razmišljanje i podstaknuti odlaganje.Osoba sa previsokim očekivanjima insistira na postizanju savršenih rezultata i rešenja. Iz težnje za nepogrešivošću, osoba sebi ostavlja sužen izbor: da greši i da zbog toga očajava, ili da odbija da uradi nešto. Ljudi sa izraženim perfekcionističkim crtama skloni su odlaganju obaveza upravo iz straha da će napraviti grešku, ukoliko veruju da ne mogu uspeti na nivou na kojem misle da bi trebalo. Strah od neuspeha kroz pogled iracionalnog perfekcionizma vodi do stava da je „bolje ne pokušavati, nego doživeti neuspeh”. Ovakva crno-bela perspektiva vodi do povlačenja.

VEŽBA - Petominutni plan

Ovo je vežba koja može da pomogne kod odlaganja. Podrazumeva odluku osobe da počne da radi na određenoj aktivnosti pet minuta, i nakon isteka vremena da odluči da li će da produži na još pet minuta. Petominutni plan se može koristiti u mnogim situacijama. Za učenje, rad na projektu, treniranje, takođe i u odvikavanju od pušenja. Tako, na primer, kada pušač koji prestaje da puši poželi da zapali cigaretu, meri sebi vreme, pa nakon pet minuta odluči da li želi da izdrži još pet minuta da je ne zapali. Ciklus se ponavlja sve dok osoba ne prevlada svoju frustraciju usled suzdržavanja od aktivnosti, ili od izvršavanja aktivnosti.

Izvor: Sensa/Tijana Lukić (psiholog i kognitivno-bihejvioralni kouč)