Svako jutro nakon što ustanem imam ritual ispijanja kafe. Ponekada imam više vremena, pa taj ritual traje duže, a ponekada nemam pa se svodi na brzinsko unošenje kofeina u organizam.
Nažalost, moj omiljeni ritual ne uključuje i doručak. I koliko god bila svesna štete izbacivanja doručka i gotovo ovisnog stava prema prvoj jutarnjoj kafi na "prazan" želudac, ipak ne mogu promeniti svoj ritual.
Kao čovek od krvi i mesa, dala bi ruku u vatru da se nekako mogu rešiti ove svoje štetne (ali beskrajno drage) navike. Kao psiholog, svesna sam da to nije istina. Navike se mogu rešiti i to relativno brzo, samo je pitanje želim li to.
Navike su naučeni oblici ponašanja, koji nastaju kao posledica ponavljanja određenih radnji, osećaja, misli. Sve navike usvajamo na isti način: u početku postoji namera ili sklonost ka određenom ponašanju, a potom se ponavaljanjem tog ponašanja stabilizuje i učvršćuje, da bi na kraju postalo automatizovano.
Kada menjamo navike...
Jednom formirane, više ne zahtevaju napor volje ni svesnu nameru da se ponašamo upravo tako. Dovoljan je samo početni podsticaj (primer sednemo u auto) da se mehanizam pokrene i da s lakoćom i dosledno ponovimo naviknuto ponašanje (vežemo sigurnosni pojas).
Čovek je u ovim trenucima kao mašina koji deluje po nekom ranije stvorenom unutrašnjem programu. Nije potrebno da razmišljamo, usmerimo pažnju, donosimo odluke, dovoljno je samo prepustiti se poznatom, uobičajenom, naviknutom ponašanju.
Najveći deo našega života je habitualan. Radimo iste stvari danas, kao što smo ih radili juče i prekjuče (idemo istim putem do posla, imamo iste rituale nakon posla i slično).
Za veliki broj navika nismo ni svesni kako su nastale - primer, jednog dana samo primetimo da tokom svake večere uključujemo TV i jedemo a da ne uviđamo šta smo i koliko pojeli. Navika je nastala i ukorenila se, a sve zbog našeg nedostatka pažnje. Ne obraćamo pažnju na uticaje kojima se izlažemo, na ponašanja koja ponavljamo i, na kraju, na naviku koju smo usvojili.
Ne nastaju sve navike na ovaj način. Drugi način formiranja navike je taj da svesno izaberemo i aktivno učestvujemo u stvaranju navike. Primer, umesto da gledamo televiziju tokom obroka, možemo sami sebe naučiti da se tokom obroka posvetimo onome što jedemo, da obraćamo pažnju na ono šta (i koliko) unosimo u sebe. Inteligentnim odabirom ovakvih navika, one prestaju da budu okov koji zarobljava, a postaju pomoć i okidač za kvalitetniji život. 21 dan je potrebno nešto ponavljati da to usvojimo kao naviku (na primer doručkovati, vežbati).
Kako se navika stvara...
Na prošlom letovanju bila sam na logorovanju. Silom prilika dogodilo se da jedan period nisam mogla započeti jutro svojim omiljenim napitkom. U početku sam imala utisak da prolazim kroz apstinencijalnu krizu, ali nakon nekog vremena posledice nedostatka kofeina gotovo uopšte nisam osećala. Vrlo brzo, moj organizam se osim prisilno izbačenog kofeina navikao i na doručak. I tako je moj stomak svako jutro - gle čuda - počeo da krči.
Kada želimo da iskorenimo lošu naviku jutarnjeg nedoručkovanja, prvo što moramo da učinimo je da svesno odlučimo da ćemo u određenom periodu redovno doručkovati. Naglasak je na tome da "ne varamo", odnosno da ne preskočimo pokoji dan zato što nemamo vremena, što smo se prekasno probudili ili nemam ništa u kući ili-ili-ili, već da se pridržavamo našeg plana.
Kada se naše ponašanje ustabilizuje i kada o njemu više ne budemo morali da razmišljamo svesno, znači da smo stvorili naviku. Ali, prije toga potreban je niz ponaljanja, ponavljanja ponavljanja i velike ustrajnosti. Ako nam je nešo dovoljno vredno i bitno, trud se svakako isplati.
Na vlastitoj koži shvatila sam da se sva teorija vezana uz navike potvrđuje i u praksi. Doduše, u mom slučaju je promena navike bila uzrokavana spoljnim faktorima, a ne željom za promenom. Ali uprkostome, dobila sam vrednu povratnu informaciju: nema izgovora za nemanjanje navika. Ako želimo nešto da promenimo, možemo!
Ja i dalje započinjem dan kafom. Prva jutarnja kafa mi je veliko zadovoljstvo. Ponekada doručkujem, ponekada ne. Ali sam danas svesna da je to moj izbor i moja odgovornost. Ako se ikada odlučim na promenu ove navike, znaću da je to itekako moguće i da zavisi isključivo od mene i moje volje.
Izvor: Ordinacija