Izražena kao briga i dodir staratelja, ljubav je u prvim mesecima života uslov da dete preživi. To su dokazala istraživanja Henryja Chapina (1915) i Renea Spitza (1946) izvođena nad decom koja su živela u institucijama s odgovarajućom ishranom i higijenskim uslovima, a umirala su zbog nedostatka pažnje dobijene dodirom. Svakodnevno dodirivanje ima važnu ulogu u ranom razvoju ljudskog mozga. Neki stručnjaci čak tvrde da je lice novorođenčeta – njegov miris i mekoća kože koja mami naše poljupce – takvo upravo zato da bi dete dobilo ono što ljudskom biću treba da preživi. Za naš optimalan emocionalni, telesni i kognitivni razvoj i zdravlje potrebna je nežnost, briga, ljubav.

Čini se kako ta potreba za ljubavlju ne prestaje dok smo živi. Čovek koji uz sebe nema drugo ljudsko biće usahne, izgubi razum, oboli. Drugi ljudi su nam potrebni da bismo u njihovom pogledu, odgovoru na naša pitanja ili misli dobili sopstveni odraz i potvrdili se kao ljudska bića. Kontakt s drugima je hrana za našu dušu.

Srećom, kao odrasli ipak možemo da preživimo bez ljubavi druge osobe. Mudro napunimo ostavu i polako trošimo zalihe dok ne dođe nova ljubav, no mnogi čekaju predugo. U ovom otuđenom svetu stalne trke za materijalnim dobrima sve je više onih koji umesto da novu ljubav prigrle, beže od nje bojeći se otvaranja novoj bliskosti jer su jednom ili mnogo puta bili povređeni pa im se strah od mogućnosti novog bola čini nepodnošljivim. Radije polako usahnu. Bunar se prazni i ako nismo u stanju da ga sami punimo svežim zalihama, presahne. Čini mi se da je to osnova mudrosti koja kaže: ako ne voliš sebe, ne možeš voleti ni druge.

Kada ne volite sebe, onda se često ne razumete i skloni ste samokritici. Bojite se usamljenosti i izbegavate da budete sami, ulazite u veze iz pogrešnih razloga ili zaglavite u pogrešnoj vezi. Kada sebe ne volite, u ljubavnom odnosu vidite početak i kraj svega, a naročito sopstvene sreće, pa i života samog, pa ste spremni da žrtvujete sebe i svoje potrebe za druge. Kada izgubite voljenu osobu, naročito ako se osećate odbačenim, izgubite i sebe, ako se ne volite. Kako da napunimo svoj bunar, svoju ostavu, ljubavlju prema sebi?

Nastavak članka