Prema istraživanjima, više od polovine usmene komunikacije rezultira nesporazumom. Dakle nije dovoljno samo slušati šta se govori - moramo aktivno slušati. Aktivno slušanje je kompetencija koja je ključna za zdravu komunikaciju u svim sferama života.
U profesionalnom i privatnom okruženju komuniciramo sa mnogim ljudima i veoma je važno razumeti sagovornika ali i učiniti da vas pravilno razumeju kako biste razvili zdrave odnose sa drugima. Aktivno slušanje vam omogućava da razvijete duboko poverenje sa sagovornicima, da lakše i bolje komunicirate i uspostavite harmonične i intenzivnije odnose.
Definicija aktivnog slušanja
Aktivno slušanje je tehnika komunikacijekoja se sastoji u slušanju drugog pažljivo i sa empatijom. Omogućava da uspostavite poverenje, poštujuci drugog tako da se sagovornik izražava slobodno, bez straha od ishitrenog suda i bez pritiska. To je metoda koja stvara uslove za otvoreni dijalog i međusobno razumevanje. Aktivno slušanje se razlikuje od pasivnog na nekoliko načina. Aktivno slušanje karakteriše uključenost slušaoca koji je potpuno angažovan i reaguje na ideje koje govornik iznosi.
Neverbalni znacikao što su klimanje glavom, osmeh, izrazi lica kao odgovor na govornikove ideje, pogledi...pokazuju razumevanje. U aktivnom slušanju, slušalac se angažuje u analizi značenja reči, ali i ideja. Slušalac ne samo da sluša, on tumači ono što je rečeno. Govornici generalno više cene aktivno slušanje jer osećaju da se njihove reči uzimaju u obzir i da imaju odjek kod publike kojoj je namenjen. Aktivno slušanje takođe podrazumeva postavljanje relevatnih pitanja u pravo vreme i u ograničenim količinama.
Definicija aktivnog slušanja prema Karlu Rodžersu
Pojam aktivnog slušanja uveo je Karl Rodžers, američki psiholog. On ga definiše kao koncept koji se sastoji u upotrebi pitanja i preformulisanja kako bi se osiguralo da je slušalac razumeo poruku svog sagovornika i to razumevanje demonstrirao. Pažnja koju slušalac ispoljava i poverenje koje se uspostavlja omogućavaju onima koji govore da se oslobode svih strahova i da se pravilno izraze. Za Karla Rodžersa, emocija koja proizlazi iz aktivnog slušanja mnogo je važnija od intelektualnog aspekta subjekta. To je ono što ovoj tehnici daje moć komunikacije.
5 imperativa Karla Rodžersa
Za američkog psihologa, da bi aktivno slušanje bilo potpuno, sagovornik mora da poštuje pet pravila.
• Dobrodošlica: Znati prihvatiti drugog kakav jeste. To je stav poštovanja i želja da se razvije poverenje i pokaže istinski interes. To je smatrati drugog najvažnijom osobom u tom trenutku, ali bez skrivenih motiva, odnosno bez ikakvih očekivanja.
• Budite usredsređeni na ono što drugi doživljava, a ne samo na ono što govori: govornik ponekad ima poteškoća da izrazi ono što oseća, a izabrane reči nisu nužno ispravne. Ovde je reč o posmatranju izložene situacije sa živog, emocionalnog i neintelektualnog stanovišta. Slušati dalje od činjenica da bi ste shvatili način na koji drugi oseća stvari.
• Budite zainteresovani za drugog više nego za sam problem: umesto da vidite problem sam po sebi, sagledajte problem iz ugla druge osobe. Ovde emocije i empatija igraju važnu, pa čak i presudnu ulogu.
• Pokažite poštovanje: to je dati drugom uverenje da poštujemo njegov način života, da gledamo na stvari bez zadiranja u njegov domen i bez pretvaranja u psihologa pripravnika.
• Biti ogledalo: nije u pitanju tumačenje, već odjek onoga što on oseća: „dakle, ti duboko osećaš to…“. Cela umetnost aktivnog slušanja je da se istaknu osećanja koja prate reči drugog.
Izvor: Sensa/Marica Živković, Internacionalni sertifikovani coach