BES NIJE BAŠ UVEK NAŠ NEPRIJATELJ: Naučite da ga iskoristite za svoje dobro uz "protokol za ljutnju"

Kada smo ljuti, skloni smo da reagujemo burno i možemo da kažemo stvari koje ne mislimo i tako na duži rok povredimo bliske ljude.

Shutterstock

Ljutnja je emocija koja ima lošu reputaciju jer može da ugrozi odnose koji su nam važni. Kada smo ljuti, skloni smo da reagujemo burno i možemo da kažemo stvari koje ne mislimo i tako na duži rok povredimo ljude. Bes koji nije iskazan, s druge strane, šteti nama i našem zdravlju – na primer, kada prećutimo uvredu koju su nam naneli drugi, ljutimo se u sebi i stvara se osećaj ogorčenosti, što takođe dugoročno ugrožava odnose sa drugima.

Bez obzira na to, bes ima veliku moć i kognitivni potencijal – ako znamo kako da „radimo“ sa njim. Bes nam pomaže da postanemo svesni šta nam je važno i da prepoznamo kada su naše granice narušene kako bismo održali svoj integritet. Takođe, ljutnja nam daje snagu i hrabrost da reagujemo kada nam je stalo do nečega. Stoga je važno poznavati i razumeti ljutnju i bes kako bismo imali kvalitetan odnos prema sebi i sa drugima, piše Ordinacija.hr.

Razdražljivost ili ljutnja

Razdražljivost može biti slična ljutnji u svojim oblicima, ali u osnovi ova dva stanja imaju različite uzroke. Razdražljivost izazivaju različiti faktori, spoljašnji i unutrašnji, koji dovode nervni sistem u stanje povećane osetljivosti. Na primer, kada se nismo dobro naspavali, kada smo gladni, kada smo pod velikim stresom, kada nam je jako hladno ili vruće, kada nam je okolina iz bilo kog razloga neprijatna (npr. kada postoji neki odbojan zvuk, miris ili nešto slično), kada smo u napetim odnosima sa ljudima oko nas... ovi faktori nas čine razdražljivima.

Kada smo razdražljivi, veća je verovatnoća da ćemo burno reagovati čak i na malu provokaciju. Neki ljudi su generalno razdražljiviji od drugih; na primer, nekima neće smetati neprospavana noć ili preskočeni obrok i biće dobro raspoloženi, dok će na neke takve faktore snažno uticati. Što duže živimo u ritmu ili uslovima koji nam ne odgovaraju, veća je verovatnoća da će se razviti razdražljivosti. Poseban izvor iritacije je prestanak upotrebe supstanci na koje smo zavisni, kao što su kofein ili nikotin. Na primer, ljudi koji prestanu da puše su razdražljiviji prvih nekoliko nedelja, što je rezultat apstinencijalne krize i žudnje tela za nikotinom.

Prepoznajte svoje okidače

Kada govorimo o besu, to je intenzivna, nasilna emocija izazvana uočenom nepravdom ili kršenjem naših ličnih pravila. Ako smo često ljuti, korisno je da se zapitamo šta pokreće naš bes – koje su to situacije, ljudi, rečenice ili radnje koje nas čine ljute i zbog kojih pobesnimo.
Kada znamo šta su naši okidači, moći ćemo da reagujemo mnogo bolje umesto da nama upravljaju stari naučeni obrasci. Naime, moći ćemo na vreme da prepoznamo da smo ljuti i da se na trenutak odvojimo od automatske reakcije. Naravno, potrebna je praksa. Ako već duže vreme reagujemo na sličan, agresivan način, verovatno će biti potrebno neko vreme da se razvije novi način reagovanja.

Prvi korak u razvoju novog, boljeg odgovora je odluka da reagujemo mirno čak i kada smo ljuti i postanemo svesni šta nas čini ljutim. Nakon toga, korisno je organizovati život tako da sprečimo bes izbegavanjem situacija koje ga izazivaju ako je moguće – a ako ne, kada se naljutimo, upotrebimo dole opisani protokol za ljutnju.

Protokol za ljutnju

Kada smo ljuti, a posebno u prvom trenutku, kada je emocija najžešća i veoma intenzivna, nećemo moći da reagujemo mudro – možemo da kažemo stvari koje ne mislimo, da budemo grubi i da napravimo još veći problem. Stoga je korisno da se u prvi mah jednostavno uzdržimo od bilo kakve reakcije.

Korisno je čak i da izađemo iz prostorije i da napravimo pauzu - prošetamo, popijemo vodu ili se umijemo dok se taj prvi, najintenzivniji nalet besa malo ne smiri. Istraživanja pokazuju da nakon samo jednog minuta, ako nismo reagovali impulsivno, ljutnja počinje da jenjava na neurološkom nivou.

Ponekad nam je potrebno više vremena da se pomirimo sa određenom situacijom i emocijama koje je ona izazvala, posebno ako je uočena nepravda bila velika - možda nekoliko dana. Korisno je da sebi damo vreme koje nam je potrebno dok ne smislimo konstruktivan način izražavanja i dok ne zaključimo da smo dovoljno smireni da asertivno saopštimo svoje potrebe.

Konstruktivno zauzimanje za sebe

Asertivnost je komunikacijska veština koja nam omogućava da mirno i sa poštovanjem kažemo šta nam je smetalo u nečijem ponašanju, kako smo se osećali u vezi sa tim, koje su naše potrebe narušene i da damo predlog za buduće ponašanje. Na ovaj način možemo konstruktivno da rešimo situaciju koja nas je naljutila i postavimo temelje za bolji odnos u budućnosti.

Asertivnost je veština koja se može vežbati, kao i svaka druga – u početku će nam biti nezgodno da se izrazimo, kao što nam je bilo nezgodno kada smo prvi put vozili bicikl. Međutim, vremenom ćemo, ako vežbamo - ovaj način komunikacije će postati prirodan, automatski način izražavanja, koji povoljno utiče na razvoj samopoštovanja.

(Sensa)

BONUS VIDEO:

Zeleni zvuk za opuštanje  You Tube