- Baba Vida poručuje da tuđu žalost ne treba unositi u dom, već pažljivo birati kome poveravate tugu i koliko dugo joj dopuštate da vas opterećuje.
- Neke emocije i razgovore je ipak bolje ostaviti ispred vrata svoje kuće.
Kada nas neko povredi, prvo što poželimo jeste da svoju muku podelimo sa nekim bliskim. Pozovemo prijateljicu, požalimo se sestri ili ispričamo suprugu šta se dogodilo. Razgovor zaista može da donese olakšanje, ali postoji zamka: ako istu priču ponavljamo iz dana u dan, ne dozvoljavamo sebi da krenemo dalje. Još gore, ljudi kojima se poveravamo ponekad počnu da gaje ljutnju prema osobi sa kojom smo se mi odavno pomirili.
Baba Vida je govorila da ne treba svaku tuđu grubost i svaku životnu neprijatnost unositi u svoj dom. Nije mislila da čovek treba da ćuti kada ga neko povredi, već da pažljivo bira kome će poveriti svoju tugu i koliko dugo će joj dozvoliti da zauzima mesto u njegovom životu.
Zato, sledeći put kada vas neko povredi, setite se sledećih 7 pravila:
1. Ne vraćajte se stalno na ono što je prošlo
Jedan stari baštovan, Petar Ivanovič, jednom je upitao poznanika koji mu se žalio na svađu na poslu: „Zašto si mi ponovo doveo tog čoveka?“ Gost se iznenadio jer je došao sam, ali mu je starac objasnio da već treći put priča istu priču, kao da osoba koja ga je povredila i dalje sedi pred njima.
Zatim je uzeo staru, napuklu šolju i rekao: „Ako se šolja razbije, pokupite komadiće. Ali ako ih svakog dana vadite iz fioke i vraćate na sto, možete se poseći još mnogo puta.“ Jedno je razgovarati o problemu da biste pronašli rešenje, a sasvim drugo stalno iznova proživljavati istu neprijatnost.
U galeriji ispod pročitajte 20 moćnih citata Paola Koelja!
2. Ne dozvolite da vam tuđa grubost pokvari ceo dan
Komšija vam je rekao nešto neprijatno. Razgovor je trajao dva minuta, ali vi ga u glavi nastavljate satima. Smisljate šta ste mogli da odgovorite, prisećate se njegovog tona i prepričavate događaj ukućanima.
U psihologiji se takvo ponavljano razmišljanje o neprijatnim događajima naziva ruminacija. Ono ne menja prošlost, ali može da produži osećaj ljutnje i uznemirenosti. Ne zaslužuje svaka ružna reč drugog čoveka čitav dan vaše pažnje.
3. Ne uvlačite porodicu u svaku bračnu svađu
Posvađali ste se sa suprugom, pa odmah pozvali majku ili sestru da ispričate šta se dogodilo. Sutradan ste se pomirili, ali vaša majka nije. Ona i dalje pamti svaku ružnu reč i sledeći put kada vidi zeta, dočekuje ga hladnim pogledom.
To ne znači da probleme treba skrivati od bliskih ljudi, naročito kada je reč o nasilju, pretnjama ili ponižavanju. Ipak, obične nesuglasice ponekad je bolje prvo rešiti razgovorom sa osobom sa kojom ste se posvađali. U suprotnom, vi ćete možda zaboraviti svađu, ali će je vaši najbliži dugo pamtiti.
4. Pažljivo birajte kome pričate o svojim problemima
Postoje ljudi koji se posebno zainteresuju kada čuju da imate problem. Postavljaju bezbroj pitanja, podsećaju vas na stare greške i dodaju: „Znala sam ja da je on takav!“ Posle razgovora osećate se još gore nego pre njega.
Pravi prijatelj ne mora uvek da se složi sa vama. Ponekad će vam upravo on reći da pokušate da sagledate situaciju iz drugog ugla ili da razmislite šta možete da uradite. Tražite podršku od ljudi koji žele da vam pomognu, a ne od onih koji hrane vašu ogorčenost.
5. Ne odgovarajte dok ste ljuti
Kada nas neko uvredi, često imamo potrebu da odmah uzvratimo. Međutim, reči izgovorene u besu mogu da ostave mnogo dublje posledice od prvobitne svađe.
Zato je ponekad najbolje napraviti pauzu, prespavati i razgovarati tek kada se emocije smire. Nekoliko sati ćutanja može sprečiti da nekoliko minuta ljutnje pokvari odnos koji se gradio godinama.
U galeriji ispod pročitajte citate Salvadora Dalija!
6. Ne čekajte čitav život da neko prizna da je pogrešio
Neki ljudi godinama pokušavaju da od osobe koja ih je povredila dobiju samo jedno priznanje: „Pogrešio sam.“ Ponovo objašnjavaju šta se dogodilo, navode dokaze i vraćaju se na stare razgovore, ali izvinjenje nikada ne stigne.
Ponekad je potrebno prihvatiti da nećete dobiti objašnjenje koje očekujete. To ne znači da je druga osoba bila u pravu, već da vaš život ne treba da zavisi od njene spremnosti da prizna grešku. Postavite granice i nastavite dalje.
7. Oprostite ako možete, ali ne morate ponovo da verujete
Možete prestati da se ljutite na nekoga, a da ga više nikada ne pustite u svoj dom. Možete oprostiti staru uvredu, ali odlučiti da više ne dozvolite isto ponašanje.
Oprost i poverenje nisu isto. Oprost se odnosi na ono što se dogodilo, dok se poverenje gradi na osnovu nečijih postupaka danas. Niko nema pravo da zahteva da mu ponovo pružite priliku samo zato što ste odlučili da ne nosite staru ljutnju u sebi.
BONUS VIDEO: