Verujete li u prst sudbine?

Ponekad se dobre životne prilike pojavljuju niotkuda, na neverovatnim mestima i kad baš ništa ne očekujemo. No valja ih znati prepoznati i zgrabiti pre nego što skliznu kroz prste.

Kornelija i Vedran, mesecima su bili u potrazi za stanom, no sve što su pogledali bilo je ili nedovoljno dobro ili preskupo. Još jedna nedelja je prolazila u uzaludnoj potrazi kad se par našao ispred zgrade koja im se na prvi pogled nije dopala i bili su na ivici da se okrenu i odu, kad su ipak odlučili iz pristojnosti da se popnu na treći sprat i da popričaju sa vlasnikom.

Ne, ni ovaj put im stan nije odgovarao zbog rasporeda prostorija i nedovoljne uređenosti. No u razgovoru je Vedran, informatičar, saznao da je gazda ujedno i vlasnik informatičke kompanije. Dopale su mu se Vedranove ideje i pala je odlična poslovna ponuda. Za tri meseca, zahvaljujući novom prilivu sredstava i povećanoj kreditnoj sposobnosti, Kornelija i Vedran kupili su novi stan, kakvom se pre nisu mogli nadati. 

Odluka da ipak porazgovaraju s vlasnikom i nađu nešto što zapravo nisu ni tražili, zlatan je primer srećne slučajnosti, koju Anglosaksonci, a poslednjih godina i ostatak sveta, zovu serendipity. Izraz je popularizovao istoimeni film s Kejt Bekinsejl i Džon Kjuzakom, u kojem se dvoje zaljubljenih ponovno sreću spletom gotovo neverovatnih okolnosti.

Izraz serendipity dolazi iz persijske bajke Tri princa iz Serendipa, pri čemu je Serendip persijsko ime za Šri Lanku. U priči, prinčevi intuicijom otkrivaju svakojake vredne stvari kojima se nisu ni nadali. Nadahnut pričom, engleski pisac Horas Volpol (Horace Walpole) je skovao reč serendipity, označivši njom srećna otkrića neočekivanih stvari, zahvaljujući pravilnom čitanju znakova i prihvatanju prilika koje se slučajno pojavljuju.

Američki preduzetnik Olaf Džonson (Jonsson) je jedan od „ljudi iz Serendipa“ po sposobnosti njušenja dobrih, neočekivanih prilika. Prvo je kao 13-godišnjak pristao da sedi u prvoj klasi na avionskom letu, odvojen od ostatka razreda, dok su drugi učenici to odbili. „Bilo je zabavno gledati društvo kako prolazi pored mene na putu prema ekonomskoj klasi“, kaže.

Džonson je od tada nekoliko puta grabio prilike koje su slučajno iskrsnule. Jednom je napredovao kad se razboleo kolega na poslu, drugi put kad je našao mapu s dokumentima važnog poslovnog partnera, treći put kad se javio na telefon umesto saradnika koji je izašao po vodu. Danas je izvršni direktor nekoliko kompanija za internet trgovinu.

„Prvu sam kompaniju razvio tako što sam kupio od prijatelja firmu za proizvodnju papirnatih ubrusa za 20 dolara i gajbu piva. Ako osetim priliku, oberučke ću je prihvatiti. To mi omogućuje da čitavo vreme živim u beskrajnom svetu mašte.“
Držite oči otvorenim

Nije lako proučavati slučajnosti, ali su naučnici počeli da shvataju da one igraju veliku ulogu na svim životnim poljima. Ljudi su u manjoj meri kormilari sopstvenog broda, a više loptice flipera koje se nepredvidljivo kreću.

Ekipe psihologa s Univerziteta Severna Karolina i Univerziteta Sveta Marija u Marilendu, u odvojenim istraživanjima, otkrile su da je faktor slučajnosti vrlo važan u oblikovanju profesionalne karijere. Dobre ideje i preporuke za posao često dolaze iz malo verovatnih izvora i u neočekivanim situacijama. U moru slučajnih događaja bolje se snalaze oni koji su sposobni, uvereni u sopstvenu vrednost, voljni da preuzimu rizik i drže oči otvorene da im ne prilika ne promakne.

Psiholog Ričard Vajsman (Richard Wiseman) utvrdio je da otvoreni, ekstrovertni pojedinci imaju veće izglede da dobiju dobar posao zahvaljujući sreći jer održavaju kontakte s brojnim prijateljima i poznanicima te upoznaju više ljudi.

Sposobnost susretanja srećnih prilika možete povećati i vi održavanjem široke mreže prijatelja i poznanika. To je danas lakše nego ikad, zahvaljujući internetu. Jedan je domaći crtač naišao na sjajan posao u Pixaru, vodećem američkom studiju za animaciju, uočivši obaveštenje o potrebi za novim kadrovima na LinkedIn-u.

Vajsman je izveo i eksperiment u kom je iskušao snalaženje dvoje različitih ljudi u istovetnim okolnostima – prolazak ulicom na kojoj leži novac i poseta kafiću u kom sedi uticajan poslovni čovek. Jedan je ispitanik pre eksperimenta sam sebe nazivao srećkovićem, dok se drugi opisao kao čovek bez sreće. Tokom eksperimenta, srećković je odmah uočio novac na trotoaru, a u kafiću je spontano započeo razgovor s poslovnim čovekom koji se „slučajno“ tamo nalazio. Manje srećni ispitanik nije uočio novac, već je prešao preko njega, a u kafiću je mirno popio kafu ne progovorivši ni reči s poslovnim čovekom.

Negujte fleksibilan um i dozovite sreću

Najbolje prilike se pojavljuju, ili smo sposobni da ih uočimo, ako smo mentalno fleksibilni. Postanite osetljivi na srećne slučajnosti tako što ćete držati sve opcije otvorenim. U ljubavnim odnosima, mnogi sastavljaju spisak osobina koje traže kod budućeg partnera, od visine, boje kose i simetrije lica do kvalifikacija, hobija i imovinskog stanja. Upoređujući stvarne ljude s spiskom željenih karakteristika najčešće ćemo doživeti frustracije. Pristupite potrazi za partnerom sa sledećim planom: „Nemam svoj tip partnera, želim onog s kojim ću biti srećna. Prepoznaću pravog kada ga sretnem.“ Slično se postavite i pri traženju prijateljstava ili poslovnih partnera. Umesto da sebi zacrtate da vam ne trebaju novi prijatelji jer ste „popunjeni“, dopustite mogućnost da upoznate nekog još boljeg od svih dosadašnjih. Ako idete na poslovni sastanak, nemojte unapred odbaciti sugovornika kao budućeg prijatelja, saigrača za partiju karata ili ljubavnog partnera.

Čak i praveći dnevni raspored možete da primenite pravilo osetljivosti na iznenadne prilike. Umesto da precizno programirate kada ćete i šta uraditi ostavite dovoljno vremena slučajnostima da se razmašu. Ne znate unapred koga ćete sresti i šta će vas zateći na putu. Najbolje je da s radoznalošću pratite kako će se stvari raspletati.

Programirajte se na srećne prilike

Srećne slučajnosti osmehuju se ljudima koji su opušteniji i koji se previše ne opterećuju pojedinostima. Na primer, umesto da sebi zacrtate da ćete raditi kao dizajner majica s kratkim rukavima u Milanu, bolje je da vam cilj bude naprosto uspeh u modnoj industriji. Ako sebi postavite opštiji cilj, verovatnije je da ćete prepoznati dobre prilike koje do njega vode. U suprotnom, previđaćete ili odbijati sve što nema veze s Milanom ili majicama kratkih rukava iako u istoj branši možete ostvariti sjajnu karijeru i na drugom mestu i u malo drugačijim uslovima.

Shvatanje da postoje brojni putevi kojima možete stići do cilja zahteva mentalnu savitljivost i otvorenost prema neočekivanim životnim zaokretima. Čovek skučenih pogleda, ako ide u potragu za novim DVD-om, gledaće samo DVD-ijeve, zanemarujući druge proizvode. Otvoren čovek prepoznaće i druge zanimljive artikle, a neće zanemariti ni prilike koje nemaju veze s kupovinom, na primer obilazak mesta na kom nikad nije bio ili upoznavanje novog prijatelja, poslovnog ili ljubavnog partnera.

PageBreak

Budite voljni da kažete „da“

„Nemojte unapred ograničavati svoje opcije, već sačekajte dok vam ne bude očigledno u kakvoj ste se situaciji zatekli i šta se nalazi pred vama“, napominje Vajsman.

Poželjno bi bilo i da unesete element elastičnosti u svakodnevno delovanje. Kad odlazite na uobičajena mesta, putujte različitim rutama, a umesto kafića na koje ste navikli, posetite nove. Istraživanje novih područja povećaće vaš koeficijent sreće.

„Učinite nešto različito od onog što inače radite“, kaže britanski psiholog Ben Flečer (Fletcher). „Ne mora to biti vezano za vaš cilj. Da biste ušli u stanje duha osetljivo na prepoznavanje srećnih slučajnosti, dovoljno je da razbijete rutinu.“

Savesnost i sitničavost neprijatelji su srećnih slučajnosti. Obavljate li konkretan posao u kom morate da postignete precizno određene rezultate, bolje vam je da zaista budete savesni. No ne bi trebalo da se previše trudite da budete savesni ako na to niste prisiljeni. Ko svu energiju uloži u samo jedan mogući pristup stvarima, mogao bi da propusti susret sa serendipity-ijem.

Kako ćete postupiti kad pred vama iskrsne neočekivana prilika? Većina ljudi u tom trenu proživljava dve suprotne emocije – radoznalost i strah od nepoznatog. Žudite da otkrijete šta se krije iza poziva na letovanje društva koje ste tek upoznali, ali nalazite mnoštvo razloga zašto bi trebalo da se držate dobro poznate ekipe. Kopka vas mogućnost da prihvatite iznenadnu poslovnu ponudu, ali vas muči neizvesnost koju donosi nova sredina. Većini treba vremena da se prilagodi, a do tada prilika može otići u nepovrat.

Koja će emocija prevladati? Kod nekih ljudi prevladava radoznalost i spremnost za ulazak u pustolovine, a kod drugih teskoba i otpor naglim promenama. Sklonost jednom ili drugom načinu reagovanja razvija se prilično rano, možda već u pubertetu. Zbog toga se život nekih ljudi čini ispunjen srećnim podudarnostima, dok drugi žale za stazama koje su im se nudile, ali kojima nisu krenuli. Ljudi koji „nisu iz Serendipa“ teško se odupiru unutrašnjem glasu koji ih upozorava da nisu dovoljno iskusni za određeni posao ili dovoljno privlačni da priđu osunčanoj devojci u miniću.

PageBreak

Zgrabite sledeću priliku

„Ako ste u nedoumici oko odluke koju bi trebalo da donesete, razmislite zbog koje biste odluke više zažalili u budućnosti. Prihvatanje neočekivane prilike donosi kratkoročni stres, ali je moguće da ćete dugoročno izvući korist“, savetuje Vajsman.

Na primer, ne želite da idete na žurku jer ne poznajete nikoga pa ta okolnost izaziva tremu. No ako pođete, verovatno ćete upoznati nekog zanimljivog, a u najgorem slučaju pokupićete se nakon nekog vremena i vratiti se svojoj rutini.

Na kraju, zapitajte se šta je najgore što vam se realno može dogoditi. I kolika je verovatnoća da će se baš to dogoditi.

Život koji vode ljudi iz Serendipa nije nužno idealan. Neki potezi ne ispadnu najbolje. Mnogi uspešni poslovni ljudi u karijeri su pretrpeli i neuspehe. No ljudi otvoreni prema slučajnostima jedva čekaju da im život nanese novu iznenadnu priliku.

Blagodati traženja i prihvatanja slučajnih prilika uočljive su na planu duševnog blagostanja. Kretanje u neplaniranim smerovima podiže raspoloženje jer u život unosi element raznolikosti. Istraživanje psihologa Sonje Ljubomirski (Lyubomirsky) sa Univerziteta u Kaliforniji pokazalo je da razbijanje monotonije čini ljude srećnijima i kratkoročno i dugoročno. Vođenje razgovora s nepoznatom osobom u čekaonici, listanje časopisa koji je neko ostavio na klupi ili obilazak prodavnice u koju nikad nismo ušli aktivira mozak i podstiče rast novih moždanih ćelija. Taj fiziološki proces održava mozak svežim i mladim i, gle čuda, sposobnijim da idući put prepozna dobru priliku i zaobiđe onu koja samo deluje zavodljivo. Jer, dobra vest za ljude iz Serendipa i one koji to žele da postanu je da i nakon propuštene prilike uvek sledi nova.