Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kako sabotiramo sami sebe?

"Sudbina nije stvar slučajnosti, već je stvar izbora; to nije nešto što treba čekati, već nešto što treba postići." (W. Jennings Bryan)

  Izvor: Shutterstock

kako_sabotiramo_sami_sebe_2
Izvor: Shutterstock

Kako izaći iz začaranog kruga


Kada već shvatimo da gajimo sabotera u sebi, onda smo primetili da se nalazimo u začaranom krugu misli i dela i suočeni smo sa strahom od uspeha. Zapitajmo se tada:

Da li želim da izađem iz začaranog kruga?
Šta se dešava sada kada sam svesna straha od uspeha i suočavam se sa njim?
Definišem svoj cilj, postignuće, potrebu.
Šta je potrebno da dođem do svog cilja?
Kada dođem do svog cilja, šta će biti promenjeno i kako će ta promena uticati na moj život?
Hoće li moj uspeh uticati na ljude oko mene i kako?
Šta sve može da bude promenjeno kada postignem uspeh?
Da li sam spremna za promene koje mogu doći kao rezultat mog uspeha?

    Kada sagledate svoje strahove, možete svesno i racionalno da zaključite ima li ili nema smisla za strahovanje. Trenutak kada osvestimo svoje podsvesne strahove je trenutak kada sebi dajemo mogućnost da se zauvek rešimo svog unutrašnjeg sabotera.

    Uloga porodice u kreiranju sabotera

    U porodici koja relativno dobro funkcioniše roditelji se suočavaju sa životnim izazovima tako što imaju otvorenu komunikaciju i istražuju mogućnosti koje im stoje na raspolaganju, i ne boje se da traže pomoć i van porodice kada im je ona potrebna. S druge strane, u porodicama koje ne funkcionišu dobro, roditelji ugrožavaju porodičnu ravnotežu tako što emituju svoje strahove i frustracije a da pritom ne vode računa o posledicama po decu koje su proizvod ovakvog ponašanja. U ovim porodicama mehanizmi suočavanja sa problemima su kruti ali njima uobičajeni. Najčešći su:

    Negiranje

    Negiranje je često prvi mehanizam suočavanja sa problemima, kojem roditelji pribegavaju da bi povratili ravnotežu. Negiranje ima dva lica: „sve je u redu”, i „nešto nije bilo u redu, ali neće se ponoviti”. Negiranje svodi na najmanju meru, diskredituje, odbacuje kao šalu, racionalizuje ili preimenuje destruktivno ponašanje. Preimenovanje - oblik negiranja - uzima problem i skriva ga iza eufemizama. Alkoholičar postaje „neko ko pije u društvu”, fizički zlostavljač je „onaj koji uvodi disciplinu na strog način”.

    Projekcija

    Projekcija takođe ima dva lica: roditelji mogu optužiti dete za one nesposobnosti od kojih sami pate i mogu ga okriviti za pogrešna ponašanja koja zapravo proizilaze iz njihovih ličnih nesposobnosti. Nesposoban otac koji nije u stanju da zadrži svoj posao, optužiće svog sina za lenjost i nepokretnost, a majka alkoholičarka okriviće svoju ćerku za nesreću koja ju je naterala da pije. Ovakvi roditelji obično koriste obe vrste projekcije da bi izbegli preuzimanje odgovornosti za svoja lična ponašanja i svoje vlastite nedostatke. Potrebno im je žrtveno jagnje, a to je obično najranjivije dete u porodici.

    Sabotiranje

    U porodicama s ozbiljno disfunkionalnim roditeljem - ludim, pijanim, bolesnim ili nasilnim - ostali članovi preuzeće na sebe uloge spasilaca. To stvara potrebnu ravnotežu slab-jak, loš-dobar ili bolestan-zdrav. Ako disfunkcionalan roditelj počne da se oporavlja ili se uključi u terapeutski tretman, to može da predstavlja ozbiljnu pretnju porodičnoj ravnoteži. Ostatak porodice nesvesno pronalazi načine za sabotažu napretka disfunkcionalnog roditelja, kako bi svi mogli da se vrate svojim poznatim ulogama. To se događa i kada traumatizovano dete počne da se oporavlja.

    Ovo ne smete propustiti

    Komentari 0

    Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

    Slanje komentara nije uspelo.

    Nevalidna CAPTCHA

    Najnovije

    Lični razvoj