Srećan brak je brak u kome se partneri osećaju dobro, u kome mogu da zadovolje potrebe za ljubavlju, sigurnošću i podrškom. Da bi se to ostvarilo, potreban je određeni balans bliskosti, privrženosti i autonomije!
Izvor: Foto: Profimedia
kako-pobediti-probleme-u-braku-zelite-srecan-i-stabilan-brak-a-evo-koje-tajne-treba-da-znate3
Izvor: Foto: Unsplash/ Petr Ovralov
Brak je konstantno istraživanje
Kada su očekivanja jasna i izgovorena, otvara se prostor za pronalaženje načina da budu i ostvarena, dok, ako o njima ćutimo, preveliku i nepotrebnu odgovornost stavljamo na drugog. Partnerskiodnos ili brak treba shvatiti kao kontinuirano istraživanje sopstvenih i partnerovih uverenja, značenja i očekivanja. Tek sa razumevanjem i prihvatanjem tih brojnih i kompleksnih "koferčića" koje nosimo, možemo da kažemo da smo na putu da postanemo skladan par. A ako to razumevanje i prihvatanje sačuvamo i u promenama koje vreme neumitno nosi, možemo da očekujemo da će sklad da potraje i u budućnosti.
Veliko pitanje za stručnjake u oblasti partnerskih odnosa jeste koliko je realna monogamija u 21. veku, a stavovi idu od tradicionalnih, koji kažu da monogamija uprkos izazovima i dalje predstavlja imperativ za uspešan brak, do liberalno-radikalnih koji kažu da je otvoreni brak jedina mogućnost za održanje braka u budućnosti. Pitanje monogamije ipak nije pravo, jer savremeno društvo ne preispituje monogamiju kao takvu (naime, brak je monogaman i to će tako ostati u zapadnim kulturama, jer je u savremenom društvu previše komplikovano biti u vezi sa više osoba istovremeno), već je pitanje: šta da radimo sa izvanbračnim vezama o kojima se sve više priča iako su oduvek postojale.
Objašnjenja na ovu temu ne mogu biti pojednostavljena po principu za monogamiju ili protiv nje, jer tako zanemaruju veoma važnu okolnost, a to je da se izvanbračne afere dešavaju i da tu nije pitanje da li tako treba ili ne, nego zašto se dešava i kako to može da utiče na brak. Razni motivi utiču na to da li će neko imati izvanbračnu aferu, različite su okolnosti u kojima se afera dešava i shodno tome ona može imati različite funkcije, od kojih nisu sve pogubne po brak. Afera može biti odraz dubokog nezadovoljstva partnerskom relacijom ili trenutna potreba za nečim drugačijim i uzbudljivim, može biti dugotrajna ili ''za jednu noć'' i da podrazumeva različite nivoe emocionalnog angažmana.
Afera je toksična za brak kada predstavlja eroziju u poverenju između partnera, ali može biti i podsticaj za oživljavanje emotivnog odnosa, ako joj je funkcija da pomogne jednom od partnera da povrati sopstvene granice i samopouzdanje u muško-ženskim odnosima. Jedno je sigurno, afera je ozbiljan signal za lično preispitivanje i preispitivanje kvaliteta odnosa, a posle afere brak ne može biti isti. A to da li će brak opstati i kakav će biti posle, zavisi od toga koliko je jak bio u osnovi i šta je do afere dovelo.
Postoje dve vrste problema u braku, situacioni i oni koji se ponavljaju. Situacioni problemi su izazvani određenim okolnostima i nerazumevanjima i partneri ih obično manje ili više konstruktivno rešavaju. Problemi koji se ponavljaju jesu oni oko kojih se stalno iznova svađamo, i način kako ih rešavamo predstavlja pokazatelj da li će brak opstati ili ne. Za partnere je važno da razlikuju ove dve vrste problema i da odluče koju im vrednost daju. Nisu svi problemi rešivi i nisu svi podjednako važni i zato je ključno znati gde treba povući granicu i boriti se, a kada je jednostavno mudrije odustati kako bi se očuvao odnos. To je posebna vrsta veštine koja se naziva partnerskom kompetentnošću.
Ona podrazumeva sposobnost partnera da konstruktivno prilaze rešavanju problema, a zasnovana je na ideji da je moguće učenje i usvajanje veština za zajednički život, nasuprot dominantnom uverenju da se ljudi rađaju kao dve polovine jednog bića koje kada se jednom spoje, automatski imaju sva svojstva i sposobnosti koje su onoj drugoj potrebne. Parovi "rođeni jedni za druge" nažalost ne postoje, ali ohrabruje činjenica da se načini da jedni druge učinimo srećnim uče i da nisu tako komplikovani kao što se nekad čini.
