Okrenuti sebi ili okrenuti svetu?

Introvertnih ljudi ima koliko i ekstrovertnih, iako se na prvi pogled možda tako ne čini. Razlog je jednostavan: ekstroverti su bučni, nametljivi i sveprisutni pa ih je lakše uočiti od njihovih tihih i povučenih bližnjih. U našoj sredini ekstroverti su bolje uklopljeni u društvo, dok se introverti moraju potruditi da se izbore za mesto pod suncem, a da pritom ne žrtvuju svoju prirodu.

Jedne subote Ireni je sinula spoznaja koja se dugo formirala. „Ne volim nastavnički posao. Nikad ga nisam volela. Bilo mi je zanimljivo da studiram pedagogiju i lingvistiku, ali ne i da održavam svakodnevne kontakte sa stotinama učenika. Od mnoštva ljudi, moj um je stalno bio prekomerno nadražen i zaokupljen dešifrovanjem svega što sam videla i čula. A frustriralo me je i to što su moje kolege s lakoćom podnosili radno opterećenje.”

Kao žena kojoj na čelu piše „introvertna”, Irena je jedna od mnogih koji se bolje snalaze u kontaktu sa sopstvenim mislima i osećanjima nego u spoljašnjem svetu dinamike i komunikacije. Shvativši da će joj izloženost okolnim nadražajima uvek crpeti energiju, Irena je dala otkaz i bacila se na samostalni posao dizajniranja odeće i nakita. Biznis joj je sjajno krenuo, a društveni život ograničila je na ljude koji joj po temperamentu odgovaraju.

„Dok sam radila u školi, uz sve mnoštvo službenih kontakata, imala sam mizeran privatni život i stalno bila usamljena. Slobodno vreme odlazilo mi je na oporavak i punjenje baterija za iduću radnu nedelju. Sada se srećem sa mnogo manje ljudi, ali samo sa onima s kojima želim. I više nisam ni najmanje usamljena”, kaže ova, danas uspešna, kreativka.

Ljubav prema samoći

Pogrešna je predrasuda da je introvertnost isto što i stidljivost. Obe osobine ograničavaju društvenu interakciju, ali zbog različitih razloga. Dok introvert voli da provodi vreme u samoći, stidljiv silno želi da se zbliži s drugima, ali mu za to nedostaje veštine ili strpljenja. Zabluda je i poistovetiti introverte s mizantropima. Nisu neprijateljski nastrojeni prema ljudima, nego ih previše kontakata ili predugo druženje zamara. To je razlog zašto introvert odlazi sa zabave nakon sat i po, dok se ekstrovert tek tada zahuktava. „Moj prijatelj Lazar izbegava čak i novogodišnje proslave, a ako ga ponekad i uspemo odvući, začas malaksa i beži kući pre ponoći”, priča 36-godišnji Neven, koji je i u pet ujutro na zabavi pun energije. Ali, njegov vršnjak Lazar objašnjava: „Ja itekako volim da se družim, ali u tihim ambijentima i u malim društvima. Najlepše mi je da se nađem samo sa jednom osobom i na miru razgovaram.” Ekstroverti provode sveukupno više vremena u društvenim aktivnostima, ali nema veće razlike između ova dva temperamenta u pogledu vremena koje provede s rodbinom, ljubavnim partnerom i bliskim prijateljima.PageBreak

Sklonost ka pustolovinama ili samoći

Izraz introvertan dolazi od latinskog izraza za „okrenut sebi”, dok ekstrovertan znači „okrenut prema spolja”. Reč je o različitim načinima reagovanja na životne okolnosti.

Dok je ekstrovert gladan spoljašnjih nadražaja, introvert ih se brzo zasiti pa se radije zabavlja onim što se događa u njegovom umu. Dok su ekstrovertima potrebna brojna i jaka iskustva da bi izbegli dosadu i osetili se živim, introvertima su i sitnice dovoljne da im donesu duševno blagostanje – ili da ih uznemire, ako su te sitnice stresne. Dok ekstroverti željno prihvataju rizike i idu za velikim pustolovinama, introverti se klone velikih uzbuđenja jer se u njima osećaju kao u mašini za mlevenje mesa. Pustolovine? Za to im je ponekad dovoljna mašta.

„Količina stimulacije koja je ekstrovertima prijatna, introvertima je zamorna ili iscrpljujuća. Zato introverti lakše uče i rade u tišini i samoći, a ekstrovertima odgovara više buke”, kaže psiholog Colin DeYoung sa Univerziteta u Minnesoti, autor knjiga za pomoć introvertima u snalaženju u „neprijateljskom” okruženju. I stil ophođenja brzo pokazuje kom temperamentu ko pripada. Ekstrovert voli da zasipa sagovornika pitanjima ili pričama o sebi, a introvert radije sluša i razmišlja pre nego što nešto kaže. Ekstrovert priča brzo i spontano, dok introvert teži laganoj komunikaciji, u kojoj se od njega ne zahteva žurna reakcija. Ekstrovert se dobro snalazi na grupnim sastancima i seansama brainstorminga, gde više učesnika nabacuje ideje, a introvert najlakše komunicira putem e-maila.

Šta bi ekstrovert trebalo da zna o introvertu:

• Nemojte mu nenajavljeno i bez njegovog pristanka dolaziti u goste. Introvert računa na svoje slobodno vreme da napuni baterije, a boravak neželjenih gostiju sprečava ga u toj važnoj aktivnosti.
• Ne tražite od njega da odmah odluči o vašem predlogu. Potrebno mu je vreme da smisli i uobliči odgovor tako da i sam bude zadovoljan njim.
• Ako ste na grupnom sastanku, ne prigovarajte mu zbog slabijeg učestovanja. Podstaknite ga da iznese svoje ideje naknadno.
• Kad introvert dođe do reči, nemojte ga prekidati ili omalovažavati jer će zaćutati i više se neće javljati.
• Ne „savetujte” introvertu da bude glasniji i otvoreniji, kao da su to zdravije osobine. Istraživanja su pokazala da je introvert slabije koncentrisan i efikasan ako mora da „glumi” ekstroverta.

Čiji mozak radi brže?

Iako pripadnici ovih suprotstavljenih temperamenata deluju kao da dolaze iz različitih svemira, introvertnost i ekstrovertnost postoje kod većine ljudi, ali u različitim procentima. Vrlo je malo čistih tipova koji su potpuni introverti ili ekstroverti. Ostali poseduju ponešto od obe dimenzije ličnosti, samo što jedna dominira nad drugom.

Šta presuđuje u koju ćemo grupu upasti? Čini se da to nije stvar izbora. Obeležja introvertnosti i ekstrovertnosti primećuju se i kod vrlo male dece. Istraživanja u kojima je mozak sniman naprednim tehnikama pokazala su da mozgovi introverta i ekstroverta rade na različite načine. Istraživači su merili električnu aktivnost mozga kod ljudi oba temperamenta i utvrdili da introverti imaju viši napon od ekstroverta, bilo da obavljaju zahtevne intelektualne zadatke ili su u stanju umnog mirovanja. Da im se mozak ne bi usijao od visokog napona, introverti se klone jake stimulacije. S druge strane, ekstroverti se namerno izlažu spoljašnjim nadražajima da im se mozak ne uspava. Otkriveno je i da kod introverta dolazi do većeg priliva krvi u čeonu koru, zaduženu za pamćenje, planiranje, odlučivanje i rešavanje problema – tipične umne radnje kojima se bave tihi, povučeni i promišljeni ljudi.PageBreak

Da li je povučenost minus?

Psiholozi i naučnici tvrde da introverti nemaju znatniju prednost u inteligenciji, već da njihovi mozgovi u bilo kojoj situaciji prihvataju i obrađuju više podataka u odnosu na ekstroverte. Ta navala podataka veliki je teret, a nije moguće otarasiti ga se snagom volje. Introverte razbesni kad im neko prigovori da „previše razmišljaju”. Nije reč o tome da „razmišljaju”, već se njihov um sam od sebe bavi gomilom informacija. Da bi tu gomilu obradili, razumljivo je da se povlače u tišinu i samoću.

Introvertima bi bilo podnošljivije kad bi njihov temperament uticao samo na privatni život. Većina je u stanju da pronađe društvo kakvo im odgovara, a zabave, prijemi i promocije nisu jedine situacije u kojima se može dobro provesti. Međutim zapadnjačka kultura naglašeno je ekstrovertirana i na području obrazovanja i rada. U sredini poput naše, u kojoj se vrednuju takmičarski duh, agresija i brzina, mnogi introverti posrću na putu do uspeha.

Pratimo li domaće medije, primećujemo da se ekstrovertnost ceni mnogo više od introvertnosti. Bilo da je reč o estradnim zvezdama, sportistima ili političarima, gotovo svi u intervjuima naglašavaju svoju otvorenost, druželjubivost, vedrinu i nepresušnu energiju. Bilo da govore istinu ili ne, znaju čime će izazvati odobravanje javnosti. Možete li zamisliti televizijsku voditeljku ili političara koji bi o sebi rekli da se klone velikih društava, da izbegavaju neizvesne situacije i da najradije rade u samoći, jer se tako bolje koncentrišu? To bi moglo prilično da im ugrozi popularnost.

„Zapadnjačko društvo podržava razgovorljivost, prodornost i entuzijazam, prikazujući te osobine kao poželjne. Sasvim je izvesno da vlada kult ekstrovertnosti”, piše Colin DeYoung. Istraživanja pokazuju da u bučnim i otvorenim sredinama povučenost može skupo koštati u karijeri. „U kulturama gde prednost ima verbalno izražavanje, ćutanje je hendikep“, objavili su psiholozi Anio Sallinen-Kuparinen, James McCroskey i Virginia Richmond, uporedivši načine ophođenja u bučnom SAD-u i tihoj Finskoj. „Povučeni ćutljivac u grupi može biti vrlo angažovan – upijajući ono što drugi govore, razmišljajući o tome i čekajući svoj red za istupanje, ali u Americi će ostati nezapažen.” U Finskoj su povučenost i suzdržanost norma. U tamošnjem vicu, Matti i Jari sede u lokalu i pijuckaju pivo. Matti zausti: „Jesi li video sinoć...”, a Jari ga prekine: „Došli smo na pivo, a ne na razgovor”.

Šta bi introvert trebalo da zna o ekstrovertu:

• On voli voditi ležerne i neobavezne razgovore. Pripremite nekoliko tema da možete učestvovati u takvom čavrljanju, pa makar to bili tračevi.
• Dozvolite mu da se ističe, govori o svojim dostignućima i postavlja mnogo pitanja.
• Prihvatite njegovu potrebu da skače s teme na temu, glasno razmišlja i vodi konverzaciju s više ljudi.
• On ne voli da se dugo zadržava na jednom zadatku. Potrebna mu je raznolikost i mora se s vremena na vreme razonoditi.
• Kad više ne možete da pratite njegovo „izlaganje”, uskočite i prekinite ga ako nema drugog načina. Učinite to snažnim i samouverenim glasom.