Okrenuti sebi ili okrenuti svetu?

Budući da je uočljivost kakvu poseduju ekstroverti često ključna za profesionalno napredovanje, introverti moraju da pronađu druge načine da se izbore za poslovne prilike. Prema DeYoungu, oni to mogu da učine tako da upregnu svoje tihe snage kao što su planiranje, organizovanost, temeljnost i promišljenost. Iole sposoban poslodavac morao bi da bude srećan što u ekipi ima nekoga ko uspešno radi na poslovima koji zahtevaju koncentraciju, uranjanje u temu i duže periode samostalnog rada.

Ekstrovert mora da upregne svu snagu volje da izdrži takav tip rada, a i onda ga često prekida radi čašice razgovora. Introverti mnogo više od ekstroverta vode razgovore „u sebi”, reprizirajući pređašnje doživljaje ili planirajući šta će reći idućom prilikom, naročito ako predviđaju da je pred njima stresna situacija. No taj unutrašnji monolog, naročito ako je podstaknut negativnim iskustvima, može da bude štetan za mentalno zdravlje i duševno blagostanje. „Introverti su kritičniji prema sebi i realniji u procenama, posebno kad je reč o sopstvenim vrlinama i manama. Istovremeno su realističniji i depresivniji od ostalih”, rekao je reviji Psychology Today američki psiholog Robert McPeek.

Kod introverta depresija i anksioznost su zaista učestale, ali kognitivna psihoterapija, jedna od metoda lečenja ovih poremećaja, može da nauči pacijenta kako da obuzda razgovor sa „samim sobom” i zaustavi tok negativnih misli. Redovno vežbanje je još jedna izvrsna tehnika zaustavljanja nepoželjnih misli i podizanja raspoloženja. Ako ste tipičan introvert, ništa zato, jer nakon dobre vežbe uočićete kako vam se um smiruje i manje revnosno obrađuje stresne informacije. Još ako vežbanju dodate meditaciju ili yogu, postaćete jednako otporni na okolnosti kao ekstrovert, ali pritom nećete izgubiti dar promišljenosti, koji pripada samo vama.