Uopšteno, možemo imati pozitivan ili negativan stav o životnim problemima. Možemo na njih gledati kao na prepreke koje nas sprečavaju na putu do cilja ili kao na prilike za učenje, sredstvo rasta i promene. Takođe, možemo imati i određen stav prema životu samom –depresivan ili pozitivan, a možemo biti i u otporu prema životu. Varijacija na ovu temu je puno.
Stavovioblikuju naše raspoloženje, utiču na izbor ljudi sa kojima se družimo i odluke koje donosimo. U najopštijem smislu, možemo ih shvatiti kao neku vrstu mentalno-emotivnih pregrada koje usmeravaju tok našeg života. Kada vodimo računa o tim pregradama, ako ih preispitujemo i svesno biramo, onda znamo šta se u nama događa i više smo u mogućnosti da upravljamo svojim životom.
Naši stavovi ne oblikuju samo naš život, nego i život drugih. Uzmimo primer američkog psihologa Abrahama Maslowa koji je u početku svoje karijere bio velik pobornik biheviorizma, pravca u psihologiji koji je usmeren isključivo na ponašanje, a bio je aktualan početkom dvadesetog veka. Biheviorizam nas uči da nije važan unutrašnji svet čoveka, nego jedino ono što je objektivno merljivo, a to je ponašanje. O svom stavu o biheviorizmu Maslow je izjavio: „Prvorođeno dete me promenilo kao psihologa. Biheviorizam kojim sam pre bio oduševljen odjednom je počeo da mi izgleda glupo. Kad sam postao otac, moj se život potpuno promenio.“
Sagledavši i promenivši svoj stav o biheviorizmu, Maslow je napravio mnogo za čovečanstvo. Da je ostao rigidan u svom prvobitnom stavu o ispravnosti biheviorizma, ne samo da bi verovatno bio loš otac, jer bi zanemarivao unutrašnji, nevidljivi, nemerljivi svet svog deteta, nego bi se njegova karijera razvijala u sasvim drugačijem pravcu od onoga u kojem se razvila. Odbacivši biheviorizam, Abraham Maslow je odustao od puta koji su utrli drugi te je krenuo sopstvenim putem i postao začetnik sasvim novog pravca u psihologiji – humanističke psihologije koja je postala osnova za mnoge savremene psihoterapijske pravce.
Ako zamislimo stavove kao svojevrsne pregrade, možemo reći da rigidni stavovi naš život ukalupljuju i čine ga statičnim, a fleksibilni stavovi nam daju osećaj stabilnosti i smera. Osim toga, fleksibilni stavovi omogućuju promenu i učenje, obogaćuju poglede na svet. Međutim, fleksibilnost nije jedino što je važno kad je reč o stavovima jer stavovi nekih ljudi mogu biti preterano fleksibilni, odnosno, nestabilni, suviše podložni uticajima drugih, bez nekog naročitog smera.
Izvor: Sensa