Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

9 životnih navika koje stvaraju anksioznost

Okidači za anksioznost - 9 vrsta ponašanja koja uzrokuju neprijatne simptome!

  Izvor: Foto: Shutterstock

9-zivotnih-navika-koje-stvaraju-anksioznost3
Izvor: Foto: Shutterstock

Takođe, na raspoloženje će se negativno odraziti i ishrana bazirana na prostim ugljenim hidratima – brzoj hrani i slatkišima. Umesto toga, uvrstite u svoju ishranu zdrave masti, kvalitetne proteine i složene ugljene hidrate. Jako je bitno i ne preskakati obroke, jer će u suprotnom dolaziti do pada šećera u krvi, što će se dalje odražavati na nedostatak energije i negativno raspoloženje. Dehidratacija će se takođe negativno odraziti na psihičko stanje – prouzrokovaće vrtoglavicu i ubrzan rad srca što Vas može dovesti i do paničnog napada ako se uplašite ovih simptoma.

Nemate fizičku aktivnost

Centralni nervni sistem i hormoni koji su zaduženi za raspoloženje pozitivno reaguju na
motoričku aktivnost. Vaše mentalno zdravlje trpi ukoliko dane provodite ne izlazeći iz kuće, ili ukoliko ste usmereni isključivo na posao ili učenje. Fizička aktivnost ne mora da podrazumeva naporan trening u teretani – samo 10 minuta vežbanja ili pola sata-sat šetnje značajno će se pozitivno odraziti i na fizičko i na psihičko stanje. Potrudite se da, kada god imate mogućnost, izbegnete gradski prevoz ili vožnju autom. Učinićete tako dobro delo za svoje raspoloženje. Svež vazduh, i naročito sunčeva svetlost, učiniće da se značajno bolje osećate. Danas postoje brojna istraživanja koja dokazuju korelaciju između deficita vitamina D u organizmu i povišene anksioznosti i depresije.

Povezane vesti

Zanemarujete društveni život

Iako možda niste osoba koja uživa u izlascima do jutra, izolacija će se negativno
odraziti na vašu anksioznost. Sasvim je u redu i poželjno imati određeno vreme samo za sebe. Međutim, ako uporno ignorišete pozive za druženja, ne činite dobro svom raspoloženju.

Stoga nađite neki kompromis, dogovorite se sa društvom da idete u šetnju, u bioskop, pozorište, na izlet, u poslastičarnicu. Uglavnom ćete unapred procenjivati da će sam izlazak iz vaše komforne zone biti preplavljujuće iskustvo i da je bolje da ostanete kući. Međutim, najverovatniji scenario je da će vam druženje prijati i da anksioznost uopšte neće biti tako visoka kao što predviđate. Izbegavanjem situacija koje procenjujete kao okidače za ,,nepodnošljivu’’ anksioznost, zapravo je podržavate. S druge strane, izlaganjem tim situacijama ,,pokazujete joj zube’’. Imajte u vidu da je socijalna podrška veoma značajna u prevazilaženju anksioznih poremećaja.

Zapostavljate obaveze

Prokrastinacija primarno proističe iz povišene anksioznosti. Međutim, to što ćete
odlagati izvršavanje neke obaveze u nedogled, učiniće vas dodatno anksioznim jer obaveze odlaganjem neće nestajati već će se gomilati. Tako upadate u ,,začarani krug’’ anksioznosti.

Jedini način da smanjite nivo stresa jeste da jednostavno počnete da obavljate svoje zadatke.

Ako na vas deluje preplavljujuće to što ih je previše, raščlanite ih na manje korake. Svaki korak koji uspešno savladate, činiće da se osećate bolje i biće motivacija za naredni korak.

Preokupirani ste obavezama

S druge strane, ni suprotna krajnost nije poželjna – i apsolutna, celodnevna posvećenost obavezama tokom dužeg vremenskog perioda loše će se odraziti na vaše mentalno stanje.

Potrudite se da uvek imate vremena za sebe, svoju porodicu, partnera, prijatelje. To će vam, napuniti baterije’’ i dati snagu za nošenje sa svakodnevnim stresom.

Izvor: Vaš psiholog

Ovo ne smete propustiti

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Lični razvoj