Šta je zavisnički odnos u partnerstvu?
U traganju za potvrdom sebe kroz partnera, osoba može razviti specifičnu fantaziju da je baš ta osoba “ona prava”, sa kojom će moći sve što je želela. Ova fantazija, iako nema dodira sa realnošću, kreira svakodnevnicu, usmerava ponašanja, odbacuje sve druge odnose, dužnosti i odgovornosti koje osoba ima, kako bi svoje vreme i snage usmerila na to da objekat pažnje i ljubavi zadrži pored sebe. Snaga i destruktivnost fantazije mogu imati osnovu u niskom samopouzdanju, iskrivljenoj slici o sebi ispunjenoj kritikom, iskustvu života u disfunkcionalnoj porodici. Ponašanja koja idu do granice nemogućnosti kontrole, ponekad osobu u potpunosti izoluju od drugih ljudi, dovedu do ugroženosti na profesionalnom i drugim poljima.
Problem se komplikuje ukoliko je druga osoba sklona tome da koristi navedena ponašanja, pa ispoljava psihičko, emocionalno ili fizičko nasilje. Čak i tada, kada je više nego jasno da odnos treba prekinuti, da je postao ugrožavajuć, akcija usmerena ka prekidu izostaje. Javljaju se kritike i žalbe prijateljima, pretnje da će se partner napustiti, nakon čega ponovo nastupa period povlačenja i vraćanja u zavisnički odnos. Isti začarani krug postoji kod zavisnosti od samog odnosa i zavisnosti od osobe. Greška nastala u procesu vezivanja, kreirana fantazija i specifičan set ponašanja, osobu limitiraju da u partnerstvu oseti sopstvene potrebe, postavljajući je u potčinjen položaj, u kom je sve podređeno osobi ili odnosu koji su objekti zavisnosti.
Kako uvideti da je reč o zavisničkom odnosu?
Ideje o odnosu i slika o sebi prolaze test realnosti u partnerskom odnosu. Ukoliko postoje karakteristike navedene u daljem tekstu, vrlo je verovatno da je reč o nezdravom, kozavisničkom odnosu.
● Kao što postoji zavisnost od psihoaktivne supstance, a osoba koja je zavisna oseća psihičku zavisnost, isto tako u ovoj vrsti odnosa postoji osećaj da se osoba ne može napustiti, da je odnos isuviše važan i da bez obzira na njegovu toksičnost mora da opstane.
● Umesto potrebe za zajedničkim rastom, postoji potreba da se partneru pomogne, da se spasi od nevolje ili problema u kom se sopstvenom odgovornošću nalazi. Potreba da bude beli vitez, spasitelj, osobu pozicionira tako da stalno bude potrebna i dostupna sa svojom pomoći. Ovakav odnos je od samog starta neravnopravan, često drugima upadljiv i nejasan.
● Idealizovanje partnera traje dugo vremena, prevazilazeći fazu zaljubljenosti. Mane se u potpunosti zanemaruju, a snage da se uvide i razreše razvojni zadaci para se precenjuju. Čak ni suočavanje sa realnošću kroz neuspehe ne menja idealno savršenu sliku o partneru i odnosu.
● Ljubomora, posesivnost, opsesivna usmerenst na aktivnosti partnera, nerealne optužbe, socijalno izolovanje (bilo da partner zabranjuje viđanja, bilo da se osoba sama povlači iz prijateljskih odnosa jer je suočena sa konfrontacijom).
● Samostalnost i uživanje u samoći, korišćenje njenih kreativnih snaga, u ovakvim odnosima ne postoje. Samoća se doživljava kao loša, opterećujuća, postoji snažna potreba da se stalno bude sa nekim. Ova potreba i beg od samoće osobu i uvode u rizične odnose, ujedno predstavljajući njene okove da iz odnosa izađe.
● Konflikti se ne razrešavaju, guraju se u stranu, ćutanjem, bez suočavanja sa ličnom odgovornošću, bez rasta pojedinca i para. Prihvatanje da postoji konflikt nosi preveliki rizik razotkrivanja ne tako idealnog odnosa, uviđanje da je slika zajedništva u realnosti mnogo drugačija od one koja se drži pod ključem u zajedničkom prostoru.
● Odnos nije izvor sa kog se uzimaju snage u zdravom kontinuumu. Više liči na putovanje neizvesnom stazom gde lepe predele zamenjuju oštre stene od kojih stalno nastaju nove povrede. Umesto da pogleda sopstvene povrede, osoba se radije fokusira na kratkotrajne trenutke prijatnosti.
Da li je moguće izaći iz zavisničkog odnosa i uspostaviti zdrav partnerski odnos?
Dinamika zavisničkog odnosa maskira skrivenu nesigurnost, pogrešnu sliku o sebi, strahove, nerazrešene traume ili neispunjene potrebe iz detinjstva, izloženost disfunkcionalnom porodičnom životu. Šta god bili faktori koji dovode osobu do ulaska u zavisničke odnose, pokrenuli su mehanizam zaštite koji je pogrešan, ali je u nekom trenutku u životu imao funkciju da spasi osobu. Taj mehanizam nalaže neiskrenost i prekidanje kontakta sa sopstvenim osećanjima, jer su iskrenost, otvorenost i iskazivanje osećanja bili kažnjavani ili opaženi kao ugrožavajući. Izlazak iz zavisničkog odnosa, odnosno prekidanje ovakvih obrazaca vezivanja, moguć je. Za to je potrebno učiniti prvi korak koji osobi najteže pada: sagledati realnost i prihvatiti da problem postoji. Za rešavanje problema u njegovom korenu, neophodna je stručna pomoć. Dugo korišćeni pogrešni mehanizmi odbrane onemogućavaju osobi da sama reši problem.
Izvor: Vaš psiholog
ISPOVEST ŽENE KOJA SE RAZVELA POSLE 33 GODINE BRAKA: "Uselila sam se u garsonjeru sa jednim koferom, bila sam presrećna"
VELIKI HOROSKOP ZA NAREDNIH 6 MESECI - OD JUNA DO DECEMBRA: Ovan postiže cilj i uspeh, Lav ulazi u novu ljubavnu vezu!
KAKO DA NOSITE PANTALONE AKO IMATE PREKO 50: 6 najboljih saveta profi stilista - izgledaćete mlađe, vitkije i super šik
PSIHOLOŠKI TEST - DA LI MAČKA SA SLIKE SILAZI ILI SE PENJE UZ STEPENICE: Odgovor otkriva kakva ste ličnost zapravo!
TEST LIČNOSTI OD 15 SEKUNDI, IZABERITE KOJA BISTE ŽIVOTNIJA NAJPRE BILI: Otkriva ko ste zaista i kako vas drugi vide!