Dugo ste u vezi ili braku, u partnerovom i vašem odnosu je naizgled sve u redu, ali ne možete da se otrgnete utisku da emocije polako blede. Više nema strasti kao ranije i sve manje provodite vreme zajedno. Ljubav je tiho i neprimetno prešla u naviku.

Da li je to trenutak emotivnog zasićenja ili ste se "uspavali", pa je vreme da se trgnete dok još nije kasno? Kada i zašto ljubav prerasta u rutinu? Da li je moguće izbeći takav scenario ili to kad-tad čeka sve parove?

- Najčešći razlog zašto ljubav prelazi u naviku je uzimanje odnosa "zdravo za gotovo" - kaže za "Život plus" psiholog ElenaKuzmanović. - U teoriji znamo da je ljubav potrebno negovati da bi trajala, ali u praksi ljudi, nažalost, u nekom trenutku prestanu da se trude, misleći da će njihov odnos uvek biti isti bez ikakvog ulaganja. Početak veze je najčešće obeležen jakim emocijama i građenje odnosa teče lako. Kada prođe početna zaljubljenost i zanesenost, koja može da traje od šest meseci do dve godine, mnogo bolje poznajemo partnera, nema više idealizacije i odnos bi trebalo da postane zreliji. S jedne strane, osećamo veću sigurnost i stabilnost u vezi ili braku, ali takođe odnos traži i više truda da bi zadržao dinamiku, što je napornije za partnere.

Šta nam prvo govori da je ljubav prerasla u rutinu i koliko to treba da nas zabrine?

- Da je ljubav postala navika znamo kada više ne osećamo motivaciju da se trudimo. To najčešće znači da su partneri ušli u pasivnu rutinu, da se većina stvari podrazumeva, da ne postoji aktivan osećaj ljubavi i da im je nekada zanimljivije da vreme provode sa drugim ljudima. Osećamo da postoji ljubav, ali je više "uspavana" nego živa i manje je prijatnih emocija kada smo sa partnerom. Seksualni život prerasta u rutinu, a gubitak seksualne želje takođe prati osećaj učmalosti u odnosu.

Naša sagovornica naglašava da je upravo to trenutak kada bi trebalo da se "probudimo", jer takva situacija vodi ka rastanku ili ostajanju u emotivnoj zajednici koja partnere ne ispunjava dovoljno, ali im donosi određenu sigurnost:

- Stvari ne postaju bolje same od sebe, već se situacija vremenom pogoršava. Partneri najčešće ustaljenu dinamiku prekidaju interesovanjima van odnosa. Neretko i interesovanjima za nove partnere i vanpartnerske veze. Dolazi do situacija koje su često destruktivne po emotivni odnos. U korenu svega je pogrešno shvatanje da ljubav vremenom nestaje i da ne možemo ništa da učinimo da to sprečimo. Zbog toga ljudi odustaju od ulaganja, pa pronađu nove partnere ili se mire sa situacijom zbog sekundarnih dobiti koje imaju u vezi ili braku. Nekada je strah od promena ili samoće snažna motivacija da ljudi ostanu u takvom odnosu.

Da li je neminovno da emocije među partnerima vremenom blede, bez obzira na intenzitet ljubavi koji je postojao u početku? Psiholog Elena Kuzmanović ističe da je neophodno da se na vezi ili braku radi svakodnevno.

- Iz odnosa dobijamo ono što negujemo i na čemu radimo. Ali kao da nam je težnja da stvorimo okruženje sigurne i bezuslovne ljubavi u kojoj ne moramo ništa da učinimo i gde će se sve desiti samo od sebe. Nažalost, taj period u našem životu je sa ranim detinjstvom završen. U odraslom dobu je potrebno konstantno ulagati energiju da bismo dobili željene rezultate. Osećanja se vremenom menjaju, ali to ne znači da se menjaju na gore, već da se produbljuju. Često čeznemo za početnim intenzitetom osećanja, međutim naše telo nije "programirano" za takav intenzitet konstantno. Organizam u susretu sa drugim luči veliki broj hemijskih supstanci, poput dopamina, oksitocina, serotonina i svaki od njih ima ulogu u procesu vezivanja i stvaranja partnerstva. Ali njihov efekat intenzivno traje neko vreme, zatim ulazimo u mirniju fazu u kojoj nema tolikog naboja, ali postoji konstantno održavanja prijatnih osećanja. Tada je potrebno da se posvetimo aktivnostima koje deluju podsticajno na naše odnose i ljubav.

Nastavak članka