Nerado razmišljamo o tome šta će nam doneti dan „posle sutra” i koliko bolan će biti naš izlazak iz čaure. Ipak, oslobađanje svih boja skrivenih želja i misli može ulepšati sate našeg i tuđih života, i zasigurno ostati na platnu ...
Moć duševne otpornosti
Možete li da zamislite svet u kom nije bio poznat termin stres? Takav svet je postojao i to do 1936. godine, kada je bečki lekar Hans Seli podario celom svetu univerzalnu reč – stres. Pozadina ove reči rezultirala je najrazličitijim fizičkim i psihičkim stanjima u koja su se ljudi dovodili usled privatnih i poslovnih napetosti. Prema Kristini Bernt, stres postoji da bismo u teškoj situaciji brzo i efikasno delovali. Iz tog razloga se povećava krvni pritisak i puls, disanje se ubrzava, a adrenalin opskrbljuje mišiće i mozak energijom. Sve ove telesne reakcije bi trebalo da prođu po prestanku opasnosti, međutim, danas je stres deo svakodnevice. Za telo koje je neprestano u pripravnosti, posledice se prvo osećaju mentalno, a potom i fizički.
Bezmalo svima je poznat termin burnout – pregorevanje, odnosno, sagorevanje usled previše rada i obaveza. Kristina Bernt objašnjava da nakon visokih rezultata na poslu, većini ljudi sleduje ovaj sindrom. Ljude sklone burnout sindromu karakteriše ljubav prema profesiji, koju obavljaju s velikom angažovanošću i idealizmom. Ipak, posle nekoliko godina dolazi do preopterećenja i zasićenja. Ti ljudi neretko obolevaju i vrlo su bezvoljni. U izveštaju o stresu za 2012. godinu nemačke Savezne službe za zaštitu na radu i medicinu rada, istaknuto je da se svaki drugi zaposleni u današnje vreme žali na veliku preopterećenost na poslu, a razlog je, između ostalog, taj što se od radnika zahteva mnogo, često i previše.
Možda je najtužnija od svega činjenica da radnici spas traže u bolovanju, koje im pruža olakšanje i nekoliko dana odmora, kada pritisak na poslu postane nepodnošljiv. Nažalost, ističe Berntova, ni bolovanja s potpisom lekara ne pomažu istinski ukoliko je stres trajan i ukoliko se u uslovima rada ništa ne menja.
Bitno je spomenuti da profesionalni treneri uče ljude ne samo kako da se odupru stresu, već i tome kako da postanu „kompetentni za stres”. Naime, učenici na taj način nauče kako da prepoznaju dva različita tipa stresa – jedan razorni, negativni i drugi, konstruktivni stres. Razlikujući ih, čovek može izbeći onu vrstu stresa koja ga čini bolesnim. Svakako, kod akutnih oblika stresa primenjuju se tehnike koje omogućavaju automatsko opuštanje – progresivno opuštanje mišića po Jakobsonovoj metodi, joga, različite tehnike meditacije, vežbanje pažnje, majndfulnes, či gong ili tai či čuan. Naravno, dobro je da za takve situacije pronađete i neke lične metode koje će smanjiti otkucaje srca, pritisak, a povećati opuštenost i zadovoljstvo. To mogu biti duge šetnje, topla kupka ili baštovanstvo, ronjenje na dah.
Psiholog Fridrih Lezel navodi da, ko želi da dobro savlada udarce sudbine, mora biti u stanju ponešto i da podnese. Prema njegovim rečima, potrebno je da osoba potraži novu „orijentaciju, da reorganizuje svoj život i da isproba do tada nepoznate puteve”. Kako bi pojedinac bio spreman na tako nešto, potrebno je da poseduje izvesnu otpornost na frustraciju, da poseduje snagu i probojnost. Najbitniji je zaključak sociološkinje Karen Lepert, koja ističe da rezilijentni (otporni) ljudi sebe ne vide kao žrtve, već svoju sudbinu uzimaju u sopstvene ruke. Na rezilijentnost osobe uticaće brojni faktori, od ličnih osobina, gena, do okruženja i sredine. Prema Berntovoj, pripadnost zajednici, vera u sebe, sopstvenu ličnost i postupke, ali i u neki viši smisao života čini osobu spremnijom za život, dok Fridrih Lezel dodaje da nas snažnima čini još nešto – humor! Ukoliko na svakodnevne probleme odreagujemo kroz šalu, humor i optimizam, zdravije ćemo živeti.
U svemu ovom, korisnost inteligencije i intelekta za jačanje duševnog štita od izuzetnog je značaja. Nakon stresnih životnih faza ili usled napetosti kao svakodnevne pojave, transformacija pomoću intelekta i prolaženje na životnim ispitima, ne traži obavezno natprosečno inteligentnu osobu. Prema Lezelu, dovoljno je da budete toliko pametni da procenite svoju situaciju, osmislite alternative i neke od njih ostvarite. Ne samo da kognitivne sposobnosti olakšavaju završavanje škole i zanata, čime omogućavaju da se život aktivno organizuje, nego i pomažu da se usudimo na put transformacije svesnom namerom, jer onaj ko se na nešto usudi, uglavnom raspolaže jednom suštinskom osobinom – veruje u sebe.
Spiritualno isceljenje i transformacija
Kako biste omogućili transformaciju svog bića svesnom namerom, potrebno je da za početak shvatite da se sa namerom ne možete u potpunosti spojiti samo sintezom misli i osećanja. Prema pisanju Altazara Rozitera, da biste u tome uspeli morate da fokusirate pažnju na to što ste odabrali da vam se desi. Stvorite pun doživljaj onog što želite da vam se desi. Osetite to, i osetite tu duboku vezu sa samim sobom čime ćete moći da se posvetite doslednom izvršavanju želja. Svaku misao koja vam bude slabila osećaj, zamenite mišlju koja ga jača, preporučuje Altazar Roziter. On nam razotkriva i jednu tajnu – tajnu lične transformacije. Smatra da ona leži u našoj svesnoj nameri, a da je preobražaj moguć samo do onog stepena koliko smo uspeli u stvaranju i pokretanju sopstvene namere. Pre nego što se odlučite na put promene, imajte na umu da ovaj proces podrazumeva promenu čitavog vašeg sveta, te dobro razmislite da li ste spremni da prihvatite sve ono što taj proces donosi, a samim time i punu odgovornost za sebe. Budite svesni da će promena dosadašnjeg načina razmišljanja ili života boleti, jer je u njih bio investiran veliki deo vašeg identiteta. Ipak, ukoliko shvatite da će vas više boleti da nastavite život utabanim putem, tada je stvorena prilika za transformaciju i nadilaženje „starih paradigmi koje su prevazišle sopstvenu korisnost”.
