1 fizički simptom ukazuje na anksioznost: ako ovo osećate, moguće da je mentalno zdravlje narušeno

Osećaj iscrpljenosti i umora javlja se kao čest propratni simptom povišene anksioznosti, koji može vrlo ometajuće uticati na celokupno funkcionisanje i produktivnost osobe. Kada se osoba sve vreme oseća kao da nema energije ni za šta, očekivano je da će se to značajno odraziti na različite segmente njenog života. Možda će se osećati kao da je konstantno iscrpljena, od ujutru do uveče, i da ni popodnevni odmor uopšte ne pomaže. Možda će se umor ispoljavati u vidu loše koncentracije, dezorijentisanosti, zbunjenosti. Takođe, može doći i u obliku osećaja stalne težine u rukama i nogama ili u glavi. Sve ovo dalje može voditi u odlaganje obaveza. Nagomilane obaveze koje se odlažu iz dana u dan i same po sebi postaju okidač za nezadovoljstvo, stres i anksioznost, te se ulazi u začarani krug anksioznosti. Da bi se iz njega izašlo, potrebno je razumeti šta je to što dovodi do stalnog osećaja iscrpljenosti kada se osećate anksiozno.

Nagle promene nivoa adrenalina u krvi. Anksioznost je emocija koja se aktivira kada mi procenjujemo da smo u potencijalnoj opasnosti. Nakon te procene, uključuje se simpatički nervni sistem, pod čijim uticajem se izlučuje velika doza adrenalina koji ima funkciju da nas pripremi za suočavanje sa tom opasnošću – da, recimo, budemo mnogo brži, spretniji i jači nego što inače jesmo. Bez obzira na to što smo u iracionalnoj opasnosti i iako nam ,,bori se ili beži’’ odgovor nije zaista potreban, adrenalin svakako struji kroz naše telo, ali ga mi ne koristimo. Adrenalin je stimulans, i nakon što projuri kroz naše telo sledi nagli pad nivoa istog u krvi. To je ono što može izazvati i iznenadnu iscrpljenost celokupnog organizma. Ovo je karakteristično za panične napade.

PageBreak

Konstantno povišen nivo adrenalina i kortizola u krvi. Pod uticajem fizičkog, psihičkog ili emocionalnog stresa, izlučivaće se određene doze adrenalina i kortizola (hormona stresa), čija je funkcija da nam pomognu da se na što bolji način nosimo sa istim. Stres može biti stalan i različiti stresori mogu svakodnevno ,,visiti nad glavom’’ – neplaćeni računi, previše poslovnih obaveza, problemi u partnerskom odnosu, nesuglasice sa ukućanima. Kada postoji stres, postoji i anksioznost koja nas opominje da smo u nekom neskladu i da treba nešto da preduzmemo po tom pitanju. Pod uticajem stalne anksioznosti, i endokrini sistem će stalno biti aktivan, što može dovesti do osećaja iscrpljenosti i fizičkog umora.

Potiskivanje i/ili negiranje problema. Stalna briga, stres, različiti iracionalni strahovi i neprijatne misli sastavni su deo povišene anksioznosti. Neke osobe, kao mehanizam za nošenja sa istim, upotrebljavaju potiskivanje i negiranje. Za to je potrebno mnogo mentalne energije. Pritom, ovi mehanizmi ne dovode do rešavanja problema već suprotno – do njihovog usložnjavanja, ostavljajući za sobom iscrpljenost. Naš mozak se od preteranog razmisljanja i mentalne aktivnosti umara u istoj meri kao telo od fizičkog rada.

Umor kao odbrambeni mehanizam. Pitajte sebe da li ste stvarno toliko umorni i nemate energije ni za šta, ili je to možda izgovor da biste izbegavali određene situacije koje procenjujete kao potencijalne okidače za svoju anksioznost ili bilo koju vrstu neprijatnosti. Ovo se može javiti i kao nesvesni mehanizam, i takođe je neadekvatan način za nošenje sa potencijalno stresnim situacijama koji će Vam obezbediti trenutnu satisfakciju, ali, dugoročno posmatrano, ,,hraniće’’ Vašu anksioznost. Prisutan je recimo kod studenata koji na ovaj način izbegavaju učenje. Često je potrebno samo da se jednostavno upustimo u neku aktivnost, bez ikakvog preispitavanja da li imamo snage za to, da bismo zapravo videli da je ipak imamo i da nam nešto ide od ruke i kada naša energija, volja ili motivacija nisu na vrhuncu.

Izvor: Vaš psiholog