OVI LJUDI IMAJU NAJVEĆI RIZIK OD OPSESIVNO-KOMPULZIVNOG POREMEĆAJA: Da čli ste vi u rizičnoj grupi?

Svako od nas ponekad doživaljava određene opsesivne misli, ali čnajčešće ih se lako oslobađamo i naš um ostaje bistar.

5 znakova da imate opsesivno-kompulzivni poremećaj: ovo su prvi simptomi

Simptomi koji ukazuju na partnerski opsesivno-kompulsivni poremećaj: sprečava nas da pronađemo sreću u ljubavi

Zen ohrabrenje: kako odoleti nagonu da skupljamo stvari

Opsesivno-komupluzivna osoba ima utisak da mora ponavljati određene radnje, ima strahove i ne trpi stvari koje nisu skladu sa njenim opsesivnim mislima.

Na primer, osoba koja ima strah od bakterija, moraće da prebiše ubrzo prostor koji ste dotakli ili ste na njega nešto spustili. Isto tako, osoba koja ponavlja određene reči i radnje, ne može da se suzdrži od toga čak i u situacijama u kojima je nedolično.

Opsesivno-kompulzivni poremećaj može značajno ugroziti kvalitet života, a naučnici su otkrili kako nastaje, šta ga uzrokuje i koji ljudi imaju povećan rizik.

Istraživači su uspeli da dokažu da određena područja mozga kod osoba sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem različito funkcionišu u odnosu na one koji ne pate od ovog poremećaja. Nalazi istraživanja ističu da simptomi OKP mogu uključivati komunikacione greške među različitim delovima mozga. Zabeležene su i značajne promene u hemikalijama poput serotonina, dopamina i glutamata koje služe da se pošalju određene poruke između moždanih ćelija.

Iako je utvrđeno da uzrok OKP ima neurobiološku osnovu, to nije jedini uzrok, već je povezan i sa genetskim, bihevioralnim, kognitivnim i faktorima okruženja.

Psiholozi ističu da uslovljavanje ponašanja može doprineti razvoju i održanju opsesivnih misli i aktivnosti. Takođe, postoji veza između opsesivnog poremećaja i anksioznosti. Na primer, osoba koja ima opsesiju u vezi sa bakterijama, može previše često prati ruke kako sprečila anksioznost ili napadpanike koju opsesija izaziva.

Kognitivni teoretičari veruju da osobe sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem imaju pogrešna i nefunkcionalna uverenja i pogrešno tumače nametljive misli, što dovodi do stvaranja opsesija i prinudnog ponašanja. Ljudi sa OKP pogrešno tumače nametljive misli i shvataju ih kao vrlo važne i lično značajne, što izaziva posledice i loš uticaj na mentalno zdravlje. Stalno ponavljanje pogrešnog tumačenja nametljivih misli dovodi do razvoja opsesija. Budući da ga ta opsesija uznemirava, pojedinac razvija kompulzivno ponašanje kako bi mogao da se odupre od opsesije, blokira je i neutrališe.

PageBreak

Evo koja uverenja povećavaju rizik od opsesivno-kompulzivnog poremećaja:

1. Pojačana odgovornost:uverenje da je uvek odgovoran za negativne ishode i događaje

2. Davanje mislima preveliki značaj - uverenje da će loše razmišljanje uticati na verovatnoću nastanka negativnog događaja

3. Kontrola misli - uverenje da je neophodno i moguće imati apsolutnu kontrolu nad svojim mislima

4. Precenjivanje pretnje - uverenje u povećanu verovatnoću da će se dogoditi negativni događaju i da će loše uticati na naš život

5. Perfekcionizam - uverenje da ne smemo grešiti i da je nesavršenost neprihvatljiva

6. Netrpeljivost prema neizvesnosti - uverenje da moramo znati šta nas očekuje u svakoj situaciji

Faktori okruženja takođe mogu uzrokovati OKP. Na primer, povreda glave, što pruža dodatne dokaze o povezanosti između oštećenja moždanih funkcija i OKP. Neka deca pokazuju iznenadne simptome OKP-a nakon teške bakterijske ili virusne infekcije.

Pročitajte još:

Kako da rešite probleme? Prvo mi nacrtajte kako pravite tost...

Šta je visoko funkcionalna anksioznost: ovo su najčešći simptomi

Postoji 4 različita tipa anksioznosti: evo kako da ih odmah prepoznate

Psiholozi ističu da osobe koje su previše izložene stresu ili su imale loš odnosi i komunikaciju sa roditeljima mogu imati simptome OKP. Ipak, naučlna ispitivanja to još nisu dokazala, ali je potvrđeno da osobe koje imaju predispoziciju za OKP i često su izložene stresu ili traumama, mogu razviti opsesivno-kompulzivni poremećaj.

Izvor: Lovesensa