Tu su da vas teše, ohrabre, razumeju, izgrde... ali uz sve one psihološke dobrobiti koje nam prijatelji nesebično omogućavaju, postoji nekoliko vrlo merljivih, medicinskih razloga da društvene kontakte negujemo s puno pažnje.
Druženje poboljšava aktivne funkcije mozga.
Na druženje možemo gledati baš kao na fitnes za mozak - po jednoj studiji, što češće ljudi ulaze u međusobne interakcije, to im je viši rezultat na kognitivnim testovima. Uz to, istraživanje čiji su rezultati objavljeni u Američkom časopisu za javno zdravlje pokazuju da kod starijih žena rizik od demencije raste kako se kontakti s prijateljima proređuju - 1 kontakt dnevno smanjuje rizik za oko 40 odsto.
Osobe s bogatijim društvenim životom ređe pate od prehlada.
Studija čiji su rezultati objavljeni u Časopisu Američkog medicinskog udruženja pokazuje da ispitanici sa brojnim društvenim vezama - uključujući i kolege na poslu, saradnike honorarce i sve ostale - četiri puta ređe oboljevaju nego oni koji imaju siromašniji društveni život.
Društvene osobe manje pate od stresa.
Tokom studije istraživača s Londonskog univerzitetskog koledža kod ispitanika je meren nivo kortizola - markera hroničnog stresa i to odmah po buđenju kako bi se kontrolisali svi drugi mogući uzročnici. Pokazalo se da su usamljeni ispitanici bili pod jačim stresom i to za oko 20 odsto u poređenju sa ostatkom grupe.
Poveravanje prijateljima snižava krvni pritisak.
Kod pacijenata koji pate od hipertenzije rezultati su bili bolji ukoliko bi redovno poveravali prijateljima svoje probleme. U drugoj studiji, ispitanike su pratili pune četiri godine i pokazalo se da najmanje usamljeni imaju oko 15 odsto niži pritisak od najusamljenijih.
Lepa druženja donose bolji san.
U jednom istraživanju objavljenom u časopisu "Psihologija", naučnici su pratili obrazac spavanja kod grupe studenata i ustanovili da oni s bogatim društvenim životom brže zaspu i ređe se bude tokom noći u poređenju s usamljenim kolegama.
