Energetskih isceljujućih tehnika sve je više. Poznate su pod nazivima theta isceljivanje, reiki, tehnika emocionalne slobode ili EFT, rekonektivno isceljivanje. Ima i onih o kojima se u našem podneblju glas još nije proširio, kao što su Matrix Energetics i Healing Code.

Sve one su usmerene na isceljenje fizičkih i psihičkih stanja, pretpostavljajući da su svi problemi uzrokovani svojevrsnim blokadama ili izobličenjima energije u našim telima. Jednom kad se energija „ispravi" ili kad se otkloni ono što je blokira, te se ona uskladi s prirodnim tokovima, spontano dolazi do isceljenja. No, kako je nemoguće naučno dokazati delotvornost ovih tehnika, oni koji se oslanjaju na svoj kritički um prečesto ih odbacuju.

Jedni se ovim tehnikama koriste kao poslednjom slamkom spasa, dok mnogi od nas veruju u postojanje izvora kojem svi pripadamo i iz kojega možemo crpeti neizmernu energiju. I sama u to verujem, i ne samo to - u svojoj psihoterapeutskoj praksi često ih s uspehom primenjujem. Samo zato što nešto ne mogu racionalno da objasnim ili dokažem, ne znači da to nije delotvorno. Odavno sam to naučila. Vaspitana sam u hrišćanskom duhu i u sredini u kojoj sam odrasla bila sam svedok da „neobjašnjivo" postoji.

Moje prvo indirektno iskustvo s energetskim tehnikama imalo je veze s Perom, ženom koja je u mojoj društvenoj sredini bila poznata po sposobnostima da „vidi" i nađe rešenje problema. Jednog dana je moj rođak, tada petogodišnjak, nestao. Pokazalo se da se izgubio u šumi, a Pera ga je „videla" na mestu koje je opisala. Točno tamo je i pronađen. Iako nam je Pera bila poslednja nada da ćemo ga pronaći, upravo nam je ona pomogla. Bio je to energetski rad, iako niko nije znao da objasni kako i zašto funkcioniše. Pretpostavljam da Pera nije poznavala nikakve zakone fizike, ali to nije bilo važno za njen rad.

A ako bismo pokušali da objasnimo kako funkcionišu mnoge energetske tehnike, morali bismo da se vratimo upravo na fiziku. Naučnici danas znaju da je svaka materija zapravo zgusnuta energija koja se kreće velikom brzinom i na različitim frekvencijama. Kad zbog nekih spoljašnjih ili unutrašnjih faktora dođe do poremećaja frekvencije, nastaje disbalans energije koji se može manifestovati u obliku različitih simptoma. U ljudskom telu to se vidi u obliku poremećaja i bolesti.

Smatram, kao i mnogi, da u univerzumu postoje energije različitih frekvencija koje su na raspolaganju za harmonizaciju i isceljenje. One su nam dostupne ako znamo kako da ih koristimo. Za mene je ta energija božanska, univerzalna, kosmička i pre svega inteligentna. Bila sam svedok njene efikasnosti i upravo zato isceliteljske tehnike koristim jednako kao i klasične, psihoterapijske metode.

Znam, naime, da se ljudi razlikuju u načinu doživljavanja sveta, po normama, uverenjima i vrednostima do kojih drže. Način na koji rešavamo probleme, a i nesvesne strategije pomoću kojih se suočavamo sa izazovima, obično su rezultat naših dosadašnjih iskustava. Upravo tu činjenicu imam u vidu kad kao psihoterapeut radim s ljudima, pa upotrebljavam pristup koji mi se za svakoga ponaosob čini najefikasnijim. A koji će to pristup biti, procenjujem prema mentalnom sklopu osobe, dakle njenim uverenjima i iskustvima, ali i pomoću svoje intuicije. Koja je metoda najpovoljnija zavisi od svih informacija koje dobijem u našem kontaktu, ponajpre onom neverbalnom. Mnogo će mi reći držanje osobe, njen pogled, način na koji govori ili gestikulira, čemu pridaje pažnju i važnost.

PageBreak

Kako nam intuicija pomaže u donošenju odluka

Naime, svi osetimo drugu osobu i reagujemo na ono što osećamo. Zato su zaslužni naši „neuroni ogledala" koji nam pomažu - dokazali su naučnici - da se uživimo u stanje druge osobe i pokažemo empatiju. Naravno, da bismo na taj način primili informacije, moramo usmeriti pažnju na taj suptilan osećaj u sebi. Mnogi od nas, nažalost, oslanjajući se prvenstveno na logički um, taj osećaj ignorišu iako nam on može biti od neprocenjive važnosti u proceni i vrednovanju onoga što smo doživeli. Upravo se na tome zasniva intuicija - ona je suma naših iskustava na nesvesnom nivou i može nam pomoći da u donošenju odluka koristimo podsvesna saznanja.

Ukratko, to bi značilo osloniti se na svoj unutrašnji osećaj pri odlučivanju. Baš to činim u radu i zato ću s nekim ljudima upotrebiti klasične psihoterapijske metode ili coaching, a s drugima energetske metode ili pak kombinaciju. Za primer mogu navesti slučaj 18-godišnje devojke koja je na savetovanje došla zbog depresije i patnje zbog izgleda. Devojka, naime, ima nepravilno držanje jer joj je jedna noga kraća, te su joj mišići različito razvijeni. Postoje razne psihoterapeutske metode koje su odlične u otklanjanju tuge i nezadovoljstva, no ja sam u tom trenutku procenila da bi za ovu osobu najefikasnije bilo energetski ispraviti kičmu. Reč je o energetskoj metodi koja u trenutku može da utiče na telo i vidno popravi držanje. Ovoj devojci ne samo da je pomogla u ispravljanju fizičkih nepravilnosti nego joj je i povećala energetski protok u telu što je doprinelo da se ohrabri i osnaži.

Iako ovakav multidisciplinarni pristup donosi najviše dobrobiti, ne koristi se često jer mnogi od njega zaziru, između ostalog i zbog straha od „nepoznatih energija". Odakle one dolaze, šta su, jesu li prijateljske, mogu li se obuzdati i je li, na kraju krajeva, sve to izmišljotina? Kad se um upetlja u procenu nečega što nije logično, može nastati prava zbrka.

Efikasnost ovih metoda može se vrlo lako proveriti na vlastitoj koži. Koju odabrati? Zapravo, ne postoji najbolja ili ona efikasnija od drugih. Sve dolaze iz istog kreativnog izvora i zanimljivo je da mnoge imaju zajedničke elemente. Osobe koje se danas smatraju kreatorima tih metoda i same svedoče da su informaciju o njima „dobile" iz neke nepoznate sfere. Kao da su se „spustile" poput dara. Kompletne procedure odjednom su im bile poznate i nije bilo potrebno razvijati metodu. Nadalje, u većini ovih tehnika potrebno je koristiti nameru. U nameri se krije naša vlastita volja da nešto promenimo, pa od nas samih zavisi hoće li se promena dogoditi.

Neki ljudi ne žele promene iako je situacija u kojoj se nalaze nepovoljna. To je jednostavno njihov način učenja. Stoga od naše slobodne volje zavisi hoćemo li se isceliti. Osim toga, energija sledi našu nameru. Tamo gde usmerimo pažnju, ide i naša energija. To možete isprobati odmah - ako mislite na negativne situacije, smišljate nepovoljne ishode, odjednom će vas ispuniti negativna energija, osećaćete se loše.

No ako pažnju svesno preusmerite na pozitivno, osećaćete se lakše jer će i energija poprimiti pozitivne kvalitete. Energija je neutralna, mi joj svojom namerom dajemo pozitivan ili negativan predznak. Ako to razumemo, biće nam jasno da smo mi kreatori svojih osećanja i režiseri vlastitih života, i da svesno možemo odlučiti kako ćemo se osećati.

Osim namere, metodama je zajedničko što obično koriste vizualizaciju. Kad nešto zamišljamo, u tu sliku odašiljemo svoju energiju, dakle nameru. Ako zamišljamo zdravlje, sreću i pozitivna osećanja, bićemo im korak bliže. Tehnikama je zajedničko što se u primeni koriste i ruke jer se u njima koncentriše naša energija. One su naše oruđe promena. Često sasvim nesvesno stavljamo ruku na mesto koje nas boli. To je naša instinktivna potreba da sebi pošaljemo pozitivnu isceljujuću energiju. Osim toga, u većini tehnika slušamo svoj unutrašnji glas, svojevrsnog vodiča.

Važno je, međutim, znati da nema prave i pogrešne energetske metode, a posebno nema jedine ispravne. Sve one mogu biti dobar alat u rukama osobe koja ima dobru nameru, znanje i prisutnost. Stoga je ujedno važno proveriti na čemu praktičar bazira svoje znanje, koju formalnu ili neformalnu kompetenciju ima te drži li se etičkog kodeksa. Slušamo li svoj unutrašnji glas, znaćemo čijim rukama treba da se prepustimo. No, ne treba sve predati u ruke praktičara, na nama je da preuzmemo odgovornost za vlastito zdravlje i napredak.