Jedan čovek došao je kod Bude i rekao mu: "Ja želim sreću". Buda mu je odgovorio: "Izbaci 'ja', to je ego. Izbaci 'želim', to su potrebe. Ostaje ti samo sreća...
Put u nesreću
Slično važi i za druga područja života. Možda smo svoju sreću, nakon dugo godina traženja, konačno pronašli u životnom partneru koji nam je po volji, a kada je naša sreća u njegovim rukama, učinićemo sve kako bismo ga zadržali. Zato ćemo, možda, pristajati i na ono što nam ne odgovara ili ćemo u strahu od gubitka pribegavati raznim manipulacijama i kontrolama. Onog trena kada počnemo da kalkulišemo te u odnos upletemo napetost i strah od gubitka - izgubili smo i sreću.
Postaje potpuno nebitno hoće li se naši strahovi obistiniti ili neće, jer smo propustili ispunjenje koje smo hteli da ostvarimo u odnosu. Istinski nesrećni ljudi, koji nisu u stanju da iz svog bića izbace ogorčenost, nezadovoljstvo i pesimizam, dopuštaće da ih iz ravnoteže izbace i banalnije stvari. Gužva u saobraćaju, spor internet, mleko proliveno po tepihu i svaka druga situacija koja se ne odvija onako kako su zamislili postaće razlog njihove nesreće. Takvi će biti uvereni da se ceo svemir urotio protiv njih, pa će ga svojom ljutnjom i stanjem svesti i zagađivati.
Dakle, ne možemo baš sve iz okruženja prilagoditi sebi jer bismo time zaustavili život. Stoga je vezivanje sreće za postignuća, ili za bilo šta van nas, siguran put u nesreću. Naime, sve što iz našeg okruženja ima potencijal da nas učini srećnim, ima jednak potencijal da nas učini i nesrećnim. Upravo zato ćemo i doživljavati bol ako svoju sreću pokušavamo da ostvarimo putem spoljašnjih stvari. Bol je cena za postizanje tih kratkih trenutaka sreće.
Povoljni aspekti Jupitera sa Venerom donose sreću koje smo željni...
Da bismo ostvarili neuslovljeno stanje sreće, prirodno stanje našeg postojanja, slobodno od polariteta spoljašnjeg sveta, moramo zaviriti najdublje u svoje biće. Prema jednoj legendi Bog je želeo da ljudima da moć da upravljaju svojim životom i svojom srećom. Zato je okupio savetnike kako bi mu pomogli da odluči gde da se smesti sreća. Neki su mu savetovali da sreću smesti na kraj sveta, drugi da je položi u dubine okeana, dok su neki predlagali da je sakrije na najviše vrhove planina. On je ipak odlučio da posluša savet Mudrosti te Sreću sakrije u samog čoveka - poslednje mesto u koje većina ljudi ikad zaviri.
Naime, u našoj nutrini skrivene su mnoge povrede i pogled ka unutra može nanovo da ih probudi. Mnogim našim emocijama u detinjstvu nije bilo dopušteno da se izraze, pa smo naučili da ih automatski potiskujemo kako bismo se zaštitili od daljeg povređivanja. No neiskazivanjem emocija u trenutku njihovog nastanka još više smo bivali povređeni, jer je bol ostala u nama i preprečila se na putu do sreće. Traženje sreće unutar sebe za većinu znači kopanje po rudniku bola i potisnutih emocija, jer je suočavanje s potisnutim sadržajima jedini način da ih se oslobodimo, transformišemo ih i dopremo do svoga bića koje je ispod njih zatočeno.
