Sklonost ljutnji i uznemirenosti zbog malih stvari, negativan stav i slika prema sebi (ili drugima) mogu biti znak nezrelosti i perioda odrastanja, i to ne samo fizičkog, već i duhovnog...
Svi smo osetili u različitim periodima života emocionalni nemir i loša osećanja. Najizraženiji su, svakako, bili u doba odrastanja, kada se tek formirala naša ličnost.
Kada radimo na sebi, dolazi do sličnih problema i loših, osuđujućih misli. One ne bi trebalo dugo da potraju, već samo toliko koliko da naučimo nešto iz njih (kakvi bi želeli da budemo, da se osećamo...). Često iz negativnih iskustava najviše naučimo, ona su sastavni deo našeg života. Problem se javlja kada se ti loši osećaji nastane u nama, ne dozvoljavajući nam da iskusimo pravi unutrašnji mir i zadovoljstvo. Oni se tada pretvaraju u čvrsto formirane obrasce, koji utiču na naše ponašanje i stavove prema sebi, a i drugim ljudima.
Bahove kapi: holistički tretman za otklanjanje emocionalnih blokada...
Ukoliko nama rukovode pogrešni obrasci, stalna uznemirenost i preterana osetljivost, sklonost zameranju i krivici, slomljeno srce i slična iskustva - nećemo uspeti da pronađemo pravu sreću i potreban duševni mir. Stoga je najbitnije osvestiti to da li postoji u nama takav obrazac ponašanja i osećanja, jer ga tek tada možemo stvarno i promeniti. Budimo iskreni prema sebi i učinimo potrebne korake ka samorazvoju u zadovoljnu osobu.
1. Naučimo kako da praštamo.
Kada neko izneveri naše poverenje ili nam učini nešto nažao, često smo skloni nepraštanju i loše se osećamo zbog toga. Umesto da na taj način kaznimo (samo) osobu koja nas je povredila, kažnjavamo i sami sebe lošim mislima i osećanjima, jer smo mi ti koji ih doživljavamo.
Naučimo kako da praštamo i sebi i drugima...
Takođe, onemogućavamo drugoj osobi da se pokaje i izvini za bol koju nam je nanela, što je najčešće i slučaj kada mi pokažemo ispravan stav. Umesto toga, možemo oprostiti drugome razmišljajući pritom kako nas je osoba povredila zbog sopstvene slabosti i neznanja, ili svojih loših osobina. Tako konflikt nećemo doživeti lično, već kao posledicu nekakvog konflikta unutar druge osobe. Važno je biti objektivni promatrač, i vežbati da se emocionalno ne uplićemo u svaku lošu situaciju.
2. Nemojmo se bespotrebno frustrirati.
Ukoliko se brzo frustriramo malim stvarima, to često pokazuje da iznutra patimo i da "zataškavamo" neku ljutnju ili nezadovoljstvo iz prošlosti koju ne možemo pustiti ili osvestiti. Ako nama vlada neka potisnuta loša emocija ili iskustvo s kojim se ne možemo suočiti, ona će doći "na naplatu" u vidu stalne frustriranosti čak i najmanjim stvarima.
To je jasan znak da bi trebalo da se oslobodimo tereta prošlosti i prihvatimo sve što je bilo kao deo rasta i razvoja (neminovnosti života). Ako razmišljamo pozitivno, shvatićemo da je sve što nam se dogodilo prilika iz koje učimo o sebi i drugima te tako postajemo bolje i pametnije osobe.
3. Posmatrajmo svet s vedrije strane.
Današnje društvo nas uči da se stalno brinemo. Oko posla, zdravlja, budućnosti, sigurnosti, odnosa, uglavnom svega čega se sada možete setiti...
