Ako obratite pažnju na odnose koje vi gradite sa ljudima veća je verovatnoća da ste bili bliskiji sa ljudima sa kojima ste delili interesovanja, omiljene knjige ili filmove, slične stavove i uverenja. Pitanje na koje pokušavamo da damo odgovor je: da li osećamo veću privlačnost prema ljudima koji su nam sličniji ili su razlike to što zagreva naše motore? 

Još je Aristotel u 4. veku pre nove ere, kada je govorio o prijateljstvu tvrdio da su sličnosti osnova odnosa između ljudi. Vekovima kasnije Fransis Galton je proučavajući podatke venčanih parova potkrepio tu hipotezu sličnosti i naučnim dokazima. Kasnija istraživanja na temu privlačnosti su pokazala da se ova hipoteza prenosi i na prijateljstva: ljudi koji su imali više sličnosti su pokazivali veću naklonost jedni ka drugima. Ova istraživanja su pokazala da postoji određeni odnos između sličnosti i privlačnosti ali ne i da sličnosti uzrokuju privlačnost.
Socijalni psiholog Teodor Njukomb je 1956. godine pružio dokaze upravo u prilog tome da su sličnosti osnova privlačenja. Njegov eksperiment je obuhvatio rezultate merenja stavova brucoša prema različitim temama kao što su porodica, religija, društvena događanja i rasnih pitanja. Anketa je sprovedena pre nego što su se brucoši upoznali sa studentima koji su se prebacili sa drugih fakulteta kako bi ispitivači bili isgurni da se student ne poznaju. Studenti su kasnije na nedeljnom nivou beležili koliko im se druge kolege “dopadaju”. Kada je Njukomb pregledao podatke ustanovio je da što su više sličnih stavova delili, to su se više student dopadali jedni drugima. Ovo istraživanje je obelodanilo snažnu kauzalnu vezu između sličnosti i privlačnosti. Još nekoliko kasnijih istraživanja je potvrdilo hipotezu sličnosti.

Da li se i suprotnosti ipak privlače?

Budući da istraživanja koja smo gore pomenuli govore u prilog tome da se sličnosti privlače, ostaje pitanje da li postoje neki dokazi da se suprotnosti privlače.
Ako ovo pitanje razmotrite sa stanovišta svog ličnog iskustva, verovatno vam se dogodilo u nekom trenutku u životu da osetite snažnu privlačnostprema nekome ko je potpuno različit od vas. Popularna kultura hrani ovaj bajkoviti pogled na romansu u kome snažna privlačnost povezuje potpuno različite ljude.
Sredinom 20. veka sprovedena su studije na temu komplementarnostima – razlikama koje kada se kombinuju doprinose boljem funkcionisanju i odnosu i mogu tako postati osnova za privlačnost između dvoje ljudi.
Na primer, dominantne ljude mogu privući submisivni pojedinci, dok će razgovorljivci biti privučeni ka tišim i povučenijim osobama. Ideja na kojoj počiva teza o komplementarnosti jeste da upravo takve suprotne osobine mogu da budu korisne za obe osobe u vezi.
Ipak, kada su ove teze bile testirane formalno – podaci joj nisu išli u prilog tj. komplementarnost nije bila ključna za privlačnost.

Zaključak je da osim u slučaju dominantnog i submisivnog partnera u ljubavnoj vezi ne postoje dokazi da se suprotnosti ili komplementarnosti privlače niti da mogu biti osnova za dugotrajne odnose.

Efekat sličnosti i razlika

Istraživanja su pokazala da se ovaj efekat javlja svaki put kada ljudi reaguju na interpersonalnu privlačnost – koliko nam je neko privlačan zavisi od toga koliko sličnosti delimo. Nivo privlačnosti koji osećamo prema nekome možemo matematički da utvrdimo: podelite ukupan broj tema o kojima ste razgovarali sa brojem tema o kojima ste imali slične stavove i mišljenja – što je broj veći to je i privlačnost jača.
Nije još uvek jasno na koji način ljudi tačno obrađuju informacije o sličnostima koje dele sa nekim ali činjenica je da koristimo neki misaoni proces tokom interakcije sa ljudima koje još uvek ne poznajemo dobro kako bismo sumirali sve sličnosti koje delimo.
Hipoteza sličnosti se odnosi i na osnovna životna uvrenja, religiju, stavove o politici, polu ali se odnosi i na trivijalnosti kao što su horoskopski znak ili isti datum rođenja.

Implicitni egoizam

Zašto nam je privlačno kada nam je neko sličan? Ovde na scenu stupa efekat koji se zove implicitni egoizam. To znači da sva pozitivna osećanja koja imamo o sebi, a vezana za svakodnevne trivijalnosti, mogu da se preliju i nadruge. To prelivanje može da poveća privlačnost koju osećamo prema osobi sa kojom delimo ove sličnosti. Pozitivne asocijacije koje imamo u vezi sa nečim o sebi se prenose i na onog sa kojima te sličnosti delimo.

Sledeći put kada upoznate nekog setite se ovih istraživanja i hipoteza, pa se uverite i sami koliko se sličnosti privlače!

Izvor: Sensa