U određenim situacijama teško je razlikovati kada čovek postavlja granicu, a kada postavlja ultimatum. Moramo shvatiti da nijedna situacija nije crno-bela i da mnogo zavisi od konteksta.

Kada pokušavate da shvatite razliku između granica i ultimatuma, postavite sebi sledeća pitanja:

  • U kom tonu je postavljena granica: da li reči zvuče kao pretnja ili poziv na razgovor?
  • Koja je svrha granice: da li da poboljša odnos ili da manipuliše drugom osobom?
  • Da li granica uzima u obzir osećanja obe osobe u vezi?

Granicama pokušavamo da izrazimo šta je prihvatljivo ili neprihvatljivo za nas. Njihova glavna svrha je da stvori vezu u kojoj će se obe osobe osećati sigurno, prihvaćeno i voljeno. Kada postavljamo granice, pozivamo drugu osobu da podeli svoja osećanja.

"Boli me kada ne odgovaraš na moje poruke. Potrebna mi je redovna komunikacija u vezi. Ako ti se to ne sviđa, možda bi bilo dobro da oboje odvojimo malo vremena da razmislimo o tome kako bi mogli da radimo na ovome. Šta misliš o tome?"

S druge strane, svrha ultimatuma je kontrola. Postavljanjem ultimatuma želimo da kontrolišemo druge i da im pretimo ako ne ispune naša očekivanja. Ultimatume postavljaju oni koji pokazuju nespremnost da se prilagode i želju da manipulišu drugom osobom.

"Kada ti šaljem poruku, moraš da odgovoriš. Neću biti u vezi u kojoj me partner ignoriše. Ako nećeš da odgovoriš, sa nama je gotovio."
Važno je da budemo čvrsti kada ih postavljamo i da ne odstupamo od svojih ličnih granica. Međutim, takođe je dobro imati razumevanje i poštovanje u vezi, i održavati svest o tome da je glavna svrha postavljanja granica produbljivanje odnosa.

Izvor: Sensa.metropolitan.si