Koliko često žudite za boljim pamćenjem? Boris Konrad, neuronaučnik, može da vam pomogne da postignete upravo to.

Ako imate problema da održite prezentaciju, spremite ispite ili uvek zaboravite gde ste ostavili ključeve, onda je vreme za određene mentalne vežbe. Šta god da pokušavate da obavite, pamćenje igra ključnu ulogu u svakodnevnici.

Baš kao i naši mišići, pamćenje treba da se vežba da bi dostiglo svoj pun potencijal. To je takođe nešto što treba savladati. Boris Konrad je neuronaučnik na Donders institutu za mozak, kogniciju i ponašanje u Holandiji i svetski šampion u pamćenju koji drži nekoliko Ginisovih svetskih rekorda za pamćenje, navode sa sajta News week.

„Pamćenje je veština, a ne urođeni talenat“, navodi Boris. Voli da igra neku brzu igru bez pamćenja nekoliko puta nedeljno. Da bi to uradio, mora da zapamti 100 cifara u minutu ili špil karata. 

Umu koji nije istreniran ovo zvuči kao zastrašujući zadatak. Ali Konrad koristi poseban trik da se seti dugih lista informacija. Smatra da je moguće samo zahvaljujući upotrebi mnemotehničkih tehnika kao što je palata sećanja.Popularizovan od strane Šerloka, metoda palate sećanja funkcioniše tako što vizualizuje mesto koje dobro poznajete i iscrtavate put kroz tu lokaciju.

Na svom putu birate određene ključne tačke kojima pripisujete jednuinformaciju. Zatim, kada dodelite sve svoje ključne tačke, vreme je da prođete kroz svoju palatu sećanja, učvršćujući svaku od tih asocijacija. Što više ponavljate vežbu, ove asocijacije će biti jače.

Istraživanje je pokazalo da samo šest nedelja svakodnevnog treninga dovodi do promena u neuronskim mrežama, kao i do trajnijih performansi memorije sa efikasnijim neuronskim kodiranjem. Ali ove vežbe zasnovane na šablonima nisu jedini načini na koji Konrad održava svoje pamćenje svežim i gipkim.

Pored mnemotehnike, pokušava svakodnevno da koristim neke kratke vežbe svesnosti. Može da bude kratko kao kada se zaustavimo na pet minuta usput na putu do posla i pažljivo posmatramo prirodu oko sebe.

Naše okruženje nam takođe može pomoći u ovim vežbama. Konvard smatra da možemo da prilagodimo naše okruženje u našu korist. Na primer, ako učite novi jezik, možete da označite predmete za domaćinstvo njihovim imenima na jeziku koji učite. 

Međutim, eksternalizacija vašeg pamćenja tj. zapisivanje svega može vas učiniti organizovanijim, ali to ne vodi uvek boljem pamćenju. Čak i bez igranja ovih moždanih igrica, naš svakodnevni život može pružiti prilike za trening mozga, a da vi to niste ni svesni.

Bez ikakvog treninga pamćenja, neko ko je uvek radio sa ljudima i bio je zainteresovan za imena imaće bolje ime za pamćenje od nekoga ko retko sreće nove ljude.

Međutim i uz redovne treninge, neće svi biti šampioni pamćenja, mnogo toga se takođe svodi na našu genetiku i način života. Način života i faktori životne sredine takođe igraju značajnu ulogu u sferi pamćenja, kako pozitivno tako i negativno.

Počevši od negativnih, Konrad je ukazao na stres, san i ishranu. Stres, posebno, tokom vremena može da ometa sposobnost mozga da skladišti i preuzima informacije. Nedostatak sna takođe narušava kognitivne funkcije, uključujući pamćenje, dok loša ishrana, posebno ona sa visokim sadržajem šećera i zasićenih masti, može imati dugoročan negativan uticaj na zdravlje mozga.

Mozak čisti pamćenje dok spavamo, a čini se da je dubok san važan za to. Smanjenje izloženosti svetlosti noću, dosledne rutine odlaska na spavanje mogu da pomognu.

Mozak, kao i svaki drugi organ u telu, ima koristi od redovne vežbe. Ovo ne znači da morate svakodnevno da pamtite špil karata ili da postanete pokretna enciklopedija. Samo je bitno da s vremena na vreme uposlite mozak.

To može biti kroz čitanje, zagonetke, učenje nove veštine ili čak nešto tako jednostavno kao što je drugačiji put do posla kako biste prekinuli rutinu. Raznolikost i izazovi održavaju mozak fleksibilnim, a to poboljšava pamćenje.

Pročitajte citate čuvenog Tonija Robinsa o uspehu i sreći.

BONUS VIDEO:

Kurir televizija KOLIKO JE VEŠTAČKA INTELIGENCIJA ZAPRAVO OPASNA? Kljajić: Nećemo moći da razaznamo istinu od laži! Srbija preuzela prvi korak

Sensa/A.S.