Borite se da ispunite rok, svađate se s partnerom ili ste zaglavljeni u saobraćaju i odjednom počinjete da mrmljate sebi u bradu. Iako može delovati neobično, to ponašanje je normalno i nije proizvoljno. Razgovor sa samim sobom tokom stresnih trenutaka jeste mehanizam suočavanja koji dolazi gotovo prirodno.
Evo zašto se vaš mozak oslanja na razgovor sa samim sobom u vreme stresa. On pomaže u regulisanju emocija, poboljšanju fokusa i obradi preplavljujućih osećanja.
Psihologija daje objašnjenje kako izražavanje misli može smanjiti anksioznost i povećati motivaciju dok ste pod stresom.
Zašto razgovarate sami sa sobom kada ste pod stresom
Kada stres preplavi vaš sistem, vaš mozak instinktivno traži metode da povrati kontrolu kroz adaptivne strategije. Govorenje naglas je jedan od najefikasnijih alata. A kako to funkcioniše i zašto je toliko korisno?
Pomaže vam da regulišete emocije
Stres ima tendenciju da pojača osećanja, što otežava upravljanje besom, strahom ili frustracijom. Izražavanjem svog iskustva stvarate psihološku distancu od intenziteta emocije. Korišćenje jezika u drugom licu poput "Dobro si“ ili obraćanje sebi po imenu simulira utešno ohrabrenje koje obično pruža druga osoba. To vam omogućava da objektivnije posmatrate svoja osećanja. Možete da saznate i kojih 8 strategija prema Frojdu mozak koisti da bi se zaštitio od anksioznosti.
Pojačava fokus pod pritiskom
Razmislite o scenariju u kojem recitujete "ključevi, novčanik, telefon" dok se spremate da izađete iz kuće. Verbalizacija vaših radnji usmerava fokus vašeg mozga i blokira ometajuće misli. Iako stres može da rasipa vaše kognitivne resurse, artikulisanje svakog koraka vas tera da sekvencijalno dajete prioritet zadacima. To funkcioniše kao mentalni reflektor koji filtrira buku i usmerava vašu pažnju ka rešenjima.
Povećava motivaciju kada ste preopterećeni
Negativan unutrašnji govor, poput "Ne mogu ovo da uradim“, teži da pojača stres i naruši samopouzdanje, dok pozitivne afirmacije poput "Samo nastavi, skoro si završio/la“ imaju suprotan efekat. Slušanje ohrabrujućih reči aktivira centre za nagrađivanje u vašem mozgu snažnije nego same tihe misli. Proverite zašto pokušaj da se opustite može da pojača stres.
Naglas obrađujete složena osećanja
Stresna iskustva mogu stvoriti zamršene mešavine besa, krivice ili straha. Artikulišući svoj unutrašnji dijalog, počinjete da raspetljate ove pomešane emocije. Verbalizacija prisiljava nejasne senzacije u konkretne reči koje je lakše analizirati i razumeti.
Utemeljuje vas u sadašnjem trenutku
Kada vas stres obuzme, vaš um može lako da se upusti u beskrajna razmišljanja "šta ako“ ili bolna sećanja. Jednostavne faze poput "Danas moram" ili "Trenutno sam bezbedan" bude vaša čula i ponovo uspostavljaju vezu sa trenutkom. Ovo je paralelno sa tehnikama smanjenja stresa zasnovanim na pažnji, meditaciji i opuštanju koje prekidaju petlje anksioznosti usmeravajući fokus ka stvarnostima koje se mogu kontrolisati.
Razgovor sa samim sobom tokom stresa
Ova praksa nije puka ekscentričnost - to je vitalna strategija koju vaš mozak prirodno koristi za snalaženje u haosu i promociju emocionalne ravnoteže. Ovi razgovori vođeni sobom pomažu u organizovanju misli, smirivanju burnih emocija i jačanju otpornosti.
Ako vam ovaj mehanizam suočavanja dobro služi, nema potrebe da ga potiskujete.
Međutim, ako vaš unutrašnji govor postane grub - na primer, "Ja sam takav gubitnik“ - možda bi bilo mudro da potražite savet od stručnjaka za mentalno zdravlje ili terapeuta. Za većinu ljudi, te šaputane afirmacije su jednostavno dokaz da je um dobro opremljen da se nosi sa stresom.
BONUS VIDEO: