Odbrambeni mehanizmi su psihološke strategije koje ljudi nesvesno koriste da bi zaštitili svoj ego od anksioznosti, društvenih sankcija ili da bismo se nosili sa sukobima između unutrašnjih želja i spoljašnje stvarnosti.
Sigmund Frojd, osnivač psihoanalize, istraživao je ove mehanizme zajedno sa svojom ćerkom Anom Frojd, koja je dala važan doprinos njihovom razumevanju i sistematizaciji.
Odbrambeni mehanizmi kao funkcije ega
Odbrambeni mehanizmi su funkcije ega u Frojdovoj psihoanalitičkoj teoriji. Ego ih koristi za upravljanje sukobima između ida (nesvesnih želja i instikata), superega (moralnih i društvenih normi) i zahteva stvarnog sveta.
Važno je razumeti da su odbrambeni mehanizmi nesvesni procesi koje ego koristi da bi smanjio anksioznost koja proizilazi iz ovih sukoba.
Ego stoga ne kontroliše odbrambene mehanizme na svesnom nivou. Ovi mehanizmi se pokreću automatski kako bi zaštitili pojedinca od unutrašnje anksioznosti i stresa. To znači da se aktiviraju bez svesne odluke ili razumevanja pojedinca. Na primer, osoba možda nije ni svesna da koristi poricanje ili projekciju kao način da se nosi sa bolnim osećanjima ili situacijama.
U ovom kontekstu, odbrambeni mehanizmi su neophodni za održavanje psihološke ravnoteže i omogućavaju egu da nastavi svoje funkcionisanje uprkos potencijalno traumatičnim unutrašnjim ili spoljašnjim pritiscima.
Ovo su odbrambeni mehanizmi prema Frojdu:
1. Represija
Objašnjenje:Potiskivanje je nesvesno blokiranje neprijatnih emocija, sećanja ili misli iz svesnog. To je fundamentalni mehanizam koji omogućava funkcionisanje drugih odbrambenih mehanizama.
Primer: Recimo osoba koja je doživela traumatični događaj u detinjstvu možda se ne seća događaja jasno ili uopšte. Čak i ako se ne seća događaja, i dalje može osećati njegove posledice u obliku anksioznosti ili strahova.
2. Regresija
Objašnjenje: Regresija je povratak u ranije faze razvoja gde su ponašanja bila detinjastija, ali bezbedna i udobna, posebno tokom stresnih vremena.
Primer: Kada odrasla osoba doživi odbacivanje u romantičnoj vezi, može početi da se ponaša detinjasto, poput plača ili tvrdoglavosti, kao način da stekne simpatije ili pažnju.
3. Preseljenje
Objašnjenje: Pomeranje se odnosi na prenos emocija, impulsa ili želja sa jedne osobe ili objekta na drugi koji je manje preteći.
Primer: Ako je neko ljut na svog šefa, ali se oseća previše ugroženo da bi direktno izrazio ta osećanja, može neočekivano doći do svađe sa partnerom kod kuće.
4. Racionalizacija
Objašnjenje: Racionalizacija podrazumeva korišćenje razumnih, ali često neistinitih, izgovora za objašnjenje i opravdanje nepoželjnog ponašanja ili osećanja.
Primer: Osoba koja je pala na ispitu može sebi reći da ispit nije bio važan ili da je nastavnik postavljao nerealna pitanja, umesto da prizna sopstveni nedostatak pripremljenosti. Saznajte i kako da se smiriti kad vam je život u haosu.
5. Poricanje
Objašnjenje: Poricanje je potpuno odbijanje da se prizna stvarnost neprijatne činjenice, događaja ili emocije.
Primer: Osoba koja ima očigledan zdravstveni problem, kao što je bol u grudima, može poricati ozbiljnost svog stanja i izbegavati traženje medicinske pomoći.
6. Projekcija
Objašnjenje: Projekcija podrazumeva pripisivanje sopstvenih neprihvatljivih osećanja, želja ili impulsa drugim ljudima.
Primer: Ako neko stalno oseća neopravdanu ljubomoru prema svom partneru, može optužiti partnera da je ljubomoran umesto da prizna svoja osećanja.
7. Sublimacija
Objašnjenje: Sublimacija je odbrambeni mehanizam u kojem se nesvesni impulsi kanališu u društveno prihvatljive oblike izražavanja.
Primer: Osoba koja doživljava agresivne impulse može da izabere da učestvuje u kontaktnim sportovima, kao što je boks, gde može da izrazi svoju agresiju na prihvatljiv način. Uradite test i saznajte da li ste pasivno-agresivni.
8. Formiranje reakcije
Objašnjenje: Formiranje reakcije se javlja kada osoba preuveličava ili izražava osećanja suprotna svojim pravim emocijama kako bi sakrila svoje prave impulse.
Primer: Osoba koja zaista snažno ne voli nekoga može preterano izražavati prijateljstvo i naklonost prema toj osobi kako bi sakrila svoja prava osećanja.
Ovi mehanizmi služe kao načini za održavanje psihološke ravnoteže, iako ponekad mogu dovesti do nezdravih ili disfunkcionalnih obrazaca ponašanja ako se koriste prekomerno.
Odbrambeni mehanizmi prema Jungu
Karl Jung je bio dobro upoznat sa konceptima odbrambenih mehanizama koje je razvio njegov mentor Sigmund Frojd , ali je svoj pristup njima prilagodio sopstvenim teorijskim pretpostavkama.
Jung je tako napravio razliku između ličnog nesvesnog, sličnog Frojdovom konceptu nesvesnog, i kolektivnog nesvesnog, koje je zajedničko psihičko nasleđe čovečanstva, koje sadrži arhetipove i univerzalne simbole. Ovaj dodatni sloj nesvesnog uticao je na njegov pogled na odbrambene mehanizme, koje je povezivao sa kompleksima i arhetipovima.
Jung je takođe verovao u proces individuacije, u kojem osoba teži ka celini i integraciji različitih aspekata svoje psihe. U ovom procesu, odbrambeni mehanizmi se shvataju kao delovi dinamike ega koji pomažu ili ometaju lični razvoj. Za razliku od Frojda, koji je odbrambene mehanizme često video kao patološke ili kao uzrok neuroza, Jung je isticao njihovu ulogu u ličnom i duhovnom razvoju.
Ukratko, mogli bismo zaključiti da je Jungov pristup odbrambenim mehanizmima bio prvenstveno usmeren na razumevanje celokupne psihičke strukture i dinamike, i potencijala za rast koji ovi mehanizmi predstavljaju u procesu individuacije.
