Sigmund Frojd, otac psihoanalize, razvio je mnoge teorije o ljudskom umu, ponašanju i nesvesnom koje i danas pobuđuju umove i izazivaju debate. Evo 3 njegove najfascinantnije i najkontroverznije teorije:

1. Teorija nesvesnog uma

Osnovna ideja: Frojd je predložio da se veliki deo naših misli, emocija i želja čuva u nesvesnom delu uma kome nemamo direktan pristup. Ovo nesvesno utiče na naše ponašanje, često bez naše svesti.

Simbolika: Santa leda, gde je svest samo vrh iznad vode, a nesvesno predstavlja veći deo ispod površine.

Zašto je zanimljivo: Ideja da nas često vode skrivene unutrašnje sile otvara razumevanje složenosti ljudske psihe i motivacije.

2. Model ličnosti: id, ego i superego

Osnovna ideja: Kroz ovu teoriju objašnjava kako unutrašnji psihološki sukobi oblikuju ljudsko ponašanje. ID predstavlja primarne, instinktivne želje i impulse, kao što su glad, zadovoljstvo i agresija, i funkcioniše na principu zadovoljstva (trenutnog zadovoljstva).
EGO
je svesni deo ličnosti koji funkcioniše po principu realnosti, jer pokušava da uravnoteži potrebe id-a sa ograničenjima spoljašnjeg sveta i funkcioniše logično i praktično.
SUPER EGO je moralni kompas koji odražava vrednosti, norme i ideale stečene obrazovanjem i društvom i usmerava pojedinca ka ispravnom i društveno prihvatljivom ponašanju. Ova tri elementa često funkcionišu u sukobu, izazivajući unutrašnje borbe koje su u osnovi ljudske psihičke dinamike.

Zašto je zanimljivo: Ova teorija nudi jednostavan način za razumevanje unutrašnjih sukoba kao što su iskušenja, racionalizacija i krivica.

3. Edipov kompleks

Osnovna ideja: Edipov kompleks je teorija koja kaže da tokom falične faze psihoseksualnog razvoja (otprilike između 3 i 6 godina) deca doživljavaju emocionalnu vezanost i rivalstvo sa roditeljem suprotnog pola. Za sina se kaže da nesvesno želi svoju majku za sebe, dok oca doživljava kao rivala koji mu preti. Kod devojčica se ovaj proces naziva i kompleksom Elektre, gde se osećaju privrženim ocu. Rešenje ovog konflikta, po Frojdu, podrazumeva identifikaciju sa roditeljem istog pola i prihvatanje društvenih normi, što doprinosi formiranju zdrave ličnosti i rodnog identiteta.

Zašto je zanimljivo: Ova teorija postavlja pitanja o porodičnim odnosima i njihovom uticaju na formiranje identiteta i kasnije partnerskih odnosa.

Zašto su Frojdove teorije važne?

Frojdove teorije, iako su danas često kritikovane ili odbačene, bile su revolucionarne za svoje vreme. Oni su otvorili nove dimenzije razumevanja ljudskog ponašanja, uticaja detinjstva i značaja nesvesnih procesa. Njegova dela ostaju fundamentalna inspiracija za psihologiju, umetnost i kulturu, dok nas ohrabruju da istražujemo dublje slojeve ljudskog uma.

BONUS VIDEO:

TikTok/ srbijuupoznaj Vladeta Jerotić u uspehu braka

Sensa.metropolitan.si/Sensa/Zorica Antonijević