Mnogo ljudi ponosi se time što dobro procenjuju karakter, verujući da lako mogu da prepoznaju laž. Ali istraživanje Univerziteta Britanske Kolumbije (UBC) sugeriše da je otkrivanje obmane mnogo teže nego što većina misli.
Nova otkrića profesorke Lijan ten Brink sa Univerziteta Britanske Kolumbije pokazuju da ne postoji jedno ponašanje ili izraz lica koji pouzdano signaliziraju kada neko laže.
Njena najnovija studija, objavljena u časopisu "Pravo i ljudsko ponašanje" (Law and Human Behavior), dovodi u pitanje pretpostavke o tome kako se obmana manifestuje, posebno u situacijama sa visokim ulogom, piše Nesweeik.
Ljudi su loši u detektovanju laži
"Uprkos uobičajenoj prirodi obmane, ljudi su loši u otkrivanju laži. Tačnost otkrivanja obmane kod neobučenih ljudi procenjuje se na 54 procenta“, rekla je Ten Brink u saopštenju.
"Ali pošto pravda često zavisi od naše sposobnosti da otkrijemo laži, prethodna istraživanja su se fokusirala na bihejvioralne znakove kako bi pokušala da ih otkrije.“
Ten Brink je ponovo razmotrila svoju studiju iz 2012. koja je identifikovala četiri specifična znaka ponašanja koji su, kada se analiziraju zajedno, izgleda predviđali istinitost sa velikom tačnošću.
Znaci su bili: smanjen broj reči, upotreba reči poput "možda“ ili "pretpostavljam“, podignute obrve i osmehivanje.
Ovi faktori su identifikovani analizom televizijskih javnih apela pojedinaca čiji su rođaci nestali. U nekoliko tih slučajeva kasnije je utvrđeno da su ljudi koji su upućivali emotivne apele odgovorni za ubistvo nestale osobe - što znači da su lagali tokom svojih apela.
U novoj studiji, Ten Brink je testirala da li se isti znaci mogu koristiti za identifikaciju obmane u novim slučajevima sa sličnim okolnostima.
"U našem ranijem istraživanju kombinovali smo analizu govora sa kodiranjem lica i otkrili da znaci poput podignute obrve, osmeha, manje reči i nesigurnijeg jezika mogu predvideti istinitost sa 90 odsto tačnosti“, rekla je Ten Brink.
Šta sugeriše teorija obmane
Svaki od ovih indikatora, dodala je ona, proizilazi iz utvrđene teorije obmane, sugerišući da više signala, a ne jedan, pruža najbolju šansu za identifikaciju laži.
"Veoma motivisani lažovi mogu se toliko truditi da deluju uverljivo a da odaju još više znakova obmane“, dodala je. "Kada je ulog visok, jake emocije takođe mogu im otežati da sakriju ili lažiraju svoja osećanja.“
Međutim, nova analiza dala je pomešane rezultate. Dok su neki bihejvioralni signali replicirani, drugi se nisu pojavili. Na kraju, znaci nisu predvideli obmanu sa tačnošću većom od slučajne. Rezultati ukazuju na složenost otkrivanja laži i teškoću u primeni doslednog modela ponašanja u različitim slučajevima.
Dr Samanta Rodman Vajten, klinička psihološkinja, rekla je za Newsweek da ljudske sklonosti da veruju drugima mogu objasniti zašto je tako teško uočiti obmanu.
Poverenje je stvar evolucije
"To je evolutivno. Međusobno poverenje i zajednički rad jesu način na koji preživljavamo kao vrsta“, rekla je dr Vajten.
"Adaptivno je i zdravo verovati drugim ljudima i pretpostaviti da ne pokušavaju da nam naude; to nam omogućava da funkcionišemo međusobno zavisno u odnosima, porodicama i zajednicama.“
Emocionalne posledice kada se otkrije prevara mogu biti ozbiljne, dodala je.
"Kada neko laže, to je neočekivano i dovodi u pitanje našu ideju da je svet u suštini dobro mesto“, rekla je. "Zato, kada se laž otkrije, može biti tako traumatično.“
"Izdaja je neočekivana i može potpuno promeniti vaš pogled na svet, čineći vas manje sklonim da verujete drugima u budućnosti.“ A saznajte i zašto su najopasnije laži koje se ne izgovaraju.
BONUS VIDEO:
