Srčana koherencija nije neka tajanstvena koncepcija niti njuejdž magija, već merljivo, naučno dokazano stanje u kojem srčani ritam, disanje i nervi stoje u savršenoj ravnoteži.
Hronični stres nam je danas postao toliko normalno stanje, da često i ne razmišljamo o tome, već snagom volje guramo napred, sve do momenta kada se suočimo s nekim nerešivim problemom. Međutim, postoji jednostavna metoda kojom se uspostavlja fiziološka ravnoteža i koja nam može pomoći da se uspešno izborimo sa svakodnevnim stresom. Šta je srčana koherencija i kako utiče na opšte zdravstveno stanje, objasnila nam je dr Irena Motika, terapeut i Heart Fascilitator.
“Kada govorimo o srčanoj koherenciji, ne govorimo o pretpostavkama, već o decenijama ozbiljnih naučnih istraživanja. Američki institut ‘HeartMath’ već više od trideset godina proučava elektro-fiziologiju srca i njen uticaj na mozak i ponašanje. Otkriveno je da srce ima sopstveni, veoma složen nervni sistem, sa preko 40.000 neurona, koji funkcioniše kao mali mozak, ali i da srce šalje više informacija mozgu nego obrnuto. Istraživači iz ‘HeartMAth’-a su dokazali da emocije direktno menjaju ritam srca. Kada osećate frustraciju ili bes, vaš srčani ritam postaje haotičan i nepravilan. S druge strane, svesno aktiviranje pozitivnih stanja, poput zahvalnosti i saosećanja, stvara glatku, pravilnu i harmoničnu krivu, stanje koje se zove srčana koherencija”, ističe dr Irena.
Varijabilnost srčanog ritma
Najvažniji parametar koji “HeartMath” meri jeste HRV (Heart Rate Variability) ili varijabilnost srčanog ritma. To je vreme koje prođe između dva otkucaja. Suprotno logici, zdravstveni ideal nije da srce kuca precizno kao metronom, već je visoka varijabilnost znak otpornog, fleksibilnog i zdravog nervnog sistema.
“Da biste razumeli HRV, morate upoznati glavnog režisera opuštanja u telu, a to je vagus ili lutajući živac. Vagus je najduži nerv autonomnog nervnog sistema, koji polazi iz mozga i ‘luta’ kroz celo telo, povezujući mozak sa srcem, plućima i stomakom. Kada je zdrav i aktivan (ima visok tonus), vagus uspeva da brzo i efikasno uspori srce pri svakom izdahu, pa intervali između otkucaja postaju dinamični i fleksibilni. Visok HRV je dokaz da vagus radi savršeno i da se telo u sekundi može prebaciti iz stresa u stanje mira. S druge strane, kada ste pod hroničnim stresom, vagus je preopterećen i gubi tonus, a srce počinje da vam kuca ravnomerno i kruto”, objašnjava dr Motika.
U galeriji ispod pročitajte Remarkove citate o ljubavi!
Kada je HRV nizak, telo šalje signal da se nalazi u režimu preživljavanja. Zato je srčana koherencija baza za sve ostale terapijske metode, rad na sebi i promenu životnih navika.
“Ako vam je organizam stalno pod stresom, sve što činite poput vizuelizacije, meditacije ili psihoterapije, imaće manji efekat, jer je primitivni deo mozga (amigdala) ‘zaključan’ u odbrambenom stavu i ne dopušta duboke promene. Tek kada kroz srce smirite nervni sistem, otvarate vrata za stvarni terapijski rad”, dodaje naša sagovornica.
Veza sa ishranom
Zašto bez koherencije nema dobre apsorpcije?
“To je karika koja najčešće nedostaje u modernom pristupu zdravlju. Možete jesti najkvalitetniju organsku hranu, birati savršene suplemente i paziti na svaki nutrijent, ali ako jedete u stanju niskog HRV-a odnosno stresa, vaše telo tu hranu ne može pravilno iskoristiti. Dakle, bez visokog HRV-a i stabilne srčane koherencije, krv se povlači iz digestivnog trakta u mišiće, lučenje želudačne kiseline i enzima opada, a crevna peristaltika se usporava. Rezultat je loša apsorpcija hranljivih materija i nadutost. Zato je postizanje srčane koherencije pre i u toku obroka doslovno prvi korak ka zdravoj ishrani”, objašnjava dr Irena Motika.
Jednostavna vežba otklanja stres
Dr Irena Motika vam predlaže ovu jednostavnu tehniku, koja vam može pomoći da i prilikom najstresnijih situacija ostnete smireni i pribrani:
“Nađite neko mirno mesto gde možete primeniti ovu tehniku bez ometanja. To je pogotovo važno u početku kada tek počinjete da praktikujete srčanu koherenciju.
S vremenom ćete moći da je primenjujete i u manje idealnim uslovima, što i jeste njen cilj. Tada ćete moći da je koristite u bilo kojoj stresnoj situaciji, na primer, pre nekog važnog sastanka na poslu. Zato je redovno praktikovanje veoma važno – da biste uvežbali svoj nervni sistem i omogućili mu da se lako prebaci u stanje srčane koherencije. Samim tim efekti stresa na vaše telo postaće minimalni.”
“Stavite ruke na srce i zamislite kako dišete kroz njega: udah kroz srce, izdah kroz srce. Bitno je da udah i izdah traju po pet sekundi. Idealno bi bilo da koristite ovu tehniku tri puta dnevno po pet minuta, i to pre nego što ujutru ustanete iz kreveta, zatim pre ručka i uveče pre spavanja. Svakako, treba da je primenjujete i u svakoj situaciji kada osetite da ste uznemireni. Ali, neka vas jednostavnost i lakoća izvođenja ove tehnike ne zavaraju, jer su koristi koje ona pruža višestruke.
“U radu s klijentima koristim ‘biofidbek’ aparat, tako da oni uživo, na ekranu, mogu pratiti svoj HRV i nivo srčane koherencije. Na taj način uče da prebacuju svoj nervni sistem iz stanja stresa u stanje potpune unutrašnje ravnoteže.
Za bolje psihofizičko zdravlje
Zahvaljujući direktnom uticaju na autonomni nervni sistem, ova metoda je našla primenu u gotovo svim sferama života. Emocionalna ravnoteža: brzo neutralisanje akutnog stresa, anksioznosti i paničnih napada.
Telesno zdravlje: regulacija krvnog pritiska, jačanje imunosistema (lučenje IgA antitela) i smanjenje nivoa kortizola, hormona stresa.
Regeneracija i spavanje: prelazak tela u dubok parasimpatikus, što omogućava okrepljujći odmor i ćelijsku obnovu u toku noći.
Vrhunski sport i biznis: poboljšanje kognitivnih funkcija i donošenja odluka pod pritiskom, postizanje takozvanog stanja fokusa bez napora (flow state).
Tekst: Žaklina Milenković
BONUS VIDEO:
