Ukoliko birate jedan od 6 hobija, vi ste genije: Ako volite ručni rad i čitate knjige u dahu, niste prosečni

• Psiholozi tvrde da se veoma inteligentni ljudi opredeljuju za 6 hobija.
• Ljude sa višim IQ prirodno privlače aktivnosti koje angažuju njihove vijuge na posebne načine.

Ako vas privlači neki od ovih 6 hobija, postoji velika šansa da delujete na višem kognitivnom nivou nego što mislite:

1. Pažljivo čitanje

Malo je navika koje stimulišu mozak kao čitanje. Ono poboljšava razumevanje, gradi empatiju i poboljšava vašu sposobnost da razumete složene informacije. Ljudi koji često čitaju - posebno širok spektar literature - imaju tendenciju da imaju bolje verbalne veštine i jače analitičko razmišljanje. Ali ono što je najvažnije jeste kako čitate. Uranjanje u knjigu - apsorbovanje ideja, njihovo preispitivanje i povezivanje sa sopstvenim iskustvima - aktivira neuronske puteve povezane sa dubokim učenjem.

Čitanje fikcije jača socijalnu inteligenciju jer vas poziva da zakoračite u tuđi um. Publicistika hrani radoznalost i poboljšava razumevanje činjenica. Kao da čitanje podešava mozak na višu frekvenciju svesti, mentalnu naviku koju inteligentni ljudi izgleda instinktivno neguju. 

2. Sviranje muzičkih instrumenata

Učenje i sviranje muzike angažuje mozak na izvanredne načine. Čitate note, koordinirate fizičke pokrete, kritički slušate i pravite podešavanja u deliću sekunde. Sve istovremeno. Vaš mozak obrađuje višestruke tokove informacija i sintetiše ih u nešto koherentno. Istraživanja pokazuju da muzičari imaju poboljšane kognitivne sposobnosti, posebno u oblastima pamćenja, pažnje i prepoznavanja obrazaca. Složenost muzičke obuke stvara neuronske puteve koji podržavaju razmišljanje na višem nivou.

Kognitivno opterećenje je intenzivno, a zato je muzičko obrazovanje povezano sa višim koeficijentom inteligencije. Vaš mozak mora da radi na više nivoa istovremeno, što jača kognitivnu fleksibilnost i brzinu obrade. Proverite kako nam hobiji pomažu kad se osećmo zaglavljeno.

3. Pisanje

Pisanje je jedan od najmoćnijih alata za samorazumevanje. Ono vas tera da organizujete svoje misli, istražujete emocije i pretvarate apstraktne misli u reči. Ljudi koji pišu često imaju tendenciju da razviju jače kritičko razmišljanje i emocionalnu jasnoću.

Psiholozi ovo nazivaju "metakognicija" ili razmišljanje o sopstvenom razmišljanju. To je ono što vam omogućava da procenite svoje ideje i sagledate ih iz više uglova. Osobe sa visokim koeficijentom inteligencije su često vešte u ovoj vrsti razmišljanja jer su radoznale o "zašto“ stoji iza svojih misli i postupaka.

4. Učenje novih jezika

Da li ste ikada gledali nekoga kako bez napora prelazi sa jednog jezika na drugi? Dvojezičnost je jedan od najjasnijih primera kako se mozak može prilagoditi i širiti. Ljudi koji govore više jezika pokazuju poboljšano pamćenje, bolji fokus i veću izvršnu funkciju - komandni centar mozga za donošenje odluka. Učenje novog jezika je u suštini kao dizanje tegova za vaš um. Jača vašu sposobnost prepoznavanja obrazaca, poboljšava obradu slušnih informacija i unapređuje obavljanje više zadataka istovremeno.

Studije su čak otkrile da su dvojezični pojedinci bolji u filtriranju nebitnih informacija, što znači da njihov mozak može brže dati prioritet onome što je zaista važno. Osim nauke, učenje jezika otvara nove svetove kulture i povezanosti. Poziva vas da razmišljate u različitim strukturama, što produbljuje empatiju i kreativnost. U mnogim aspektima, to je vrhunska vežba u sagledavanju perspektive, veština koja je u velikoj meri povezana sa emocionalnom i intelektualnom inteligencijom.

5. Strateške igre i slagalice

Šta neke ljude privlači šahu ili čak složenim video-igrama koje zahtevaju strategiju? To je mentalna stimulacija. Hobiji zasnovani na strategiji angažuju logiku, predviđanje i prilagodljivost, što su sve osobine koje se često povezuju sa visokom inteligencijom.

Kada igrate stratešku igru, stalno balansirate više varijabli, predviđate ishode i učite iz grešaka. Ova kontinuirana povratna sprega jača radnu memoriju i sposobnost rasuđivanja. Čak i jednostavne zagonetke poput ukrštenica ili sudokua mogu imati merljive kognitivne koristi, posebno kada se redovno rešavaju. 

Proverite u našoj galeriji šta o životu kaže čuveni Karl Gustav Jung - 10 moćnih citata velikog psihijatra:

6. Kodiranje ili pravljenje stvari

Postoji nešto duboko nagrađujuće u stvaranju nečega ni iz čega, posebno kada to uključuje rešavanje problema. Kodiranje, pravljenje nameštaja, rad na elektronici ili čak "uradi sam“ projekti istovremeno aktiviraju analitičke i kreativne centre mozga.

Na primer, kodiranje uči strukturiranom razmišljanju. Učite da razložite velike probleme na manje, upravljive delove – kognitivni proces koji se naziva "razdvajanje “ i koji je uobičajen kod visoko inteligentnih mislilaca. Takođe poboljšava pažnju prema detaljima i istrajnost, jer otklanjanje grešaka zahteva strpljenje i logiku. 

Praktični projekti poput građenja, pravljenja ili popravke stvari razvijaju prostornu svest i finu motoričku koordinaciju. Takođe grade samopouzdanje u primeni apstraktnog znanja na rezultate iz stvarnog sveta. Inteligentni ljudi često gravitiraju ka ovim hobijima jer nude opipljiv dokaz učenja - jasnu vezu između radoznalosti, stvaralaštva i kompetentnosti.

Ako vam se nekoliko ovih hobija dopada, velika je verovatnoća da ste inteligentniji nego što mislite. Oni ukazuju na um koji žudi za složenošću, dubinom i intelektualnom stimulacijom. Vaš mozak jednostavno funkcioniše na nivou koji zahteva drugačije vrste angažovanja.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO: