- Čuvanje starih tegli i plastičnih posuda često je povezano sa potrebom za sigurnošću, kontrolom i spremnošću za nepredviđene situacije.
- Navika može da potiče i iz vaspitanja i porodičnih obrazaca, posebno ako je štedljivost u domu bila važna.
- Problem nastaje tek kada ambalaža počne da pravi nered i zauzima prostor, jer tada može da preraste u gomilanje.
Gotovo svaka kuhinja ima onu jednu policu ili fioku u kojoj se čuvaju prazne tegle od zimnice, plastične posude od sladoleda, kutije od hrane i ambalaža za koju vlasnici uvek imaju isto objašnjenje: „Zatrebaće nekad.“
Iako na prvi pogled deluje kao bezazlena navika, stalno gomilanje stvari koje nam trenutno nisu potrebne može da bude povezano sa našim odnosom prema sigurnosti, novcu i prošlim iskustvima.
Potreba da uvek budemo spremni
Jedan od razloga zbog kojih ljudi čuvaju stare tegle i plastične posude jeste potreba da budu spremni za nepredviđene situacije. U njihovim očima, prazna tegla nije beskorisna ambalaža, već nešto što će možda zatrebati za odlaganje hrane, zamrzavanje ostataka ručka ili čuvanje sitnica.
Ovakav način razmišljanja može da bude povezan sa potrebom za sigurnošću i kontrolom. Kada imamo nešto sačuvano, osećamo da smo spremniji za situacije koje ne možemo da predvidimo.
U galeriji ispod pročitajte citate ruskog psihologa Andreja Kurpatova!
Strah od rasipanja i bacanja nečega što još može da posluži
Neki ljudi teško bacaju predmete koji su i dalje upotrebljivi. Čak i kada imaju deset gotovo identičnih plastičnih kutija, svaka im deluje kao nešto što bi bilo šteta baciti.
Ovakav odnos prema stvarima može da potiče iz vaspitanja u kojem se štedljivost posebno cenila. Ljudi koji su odrastali uz poruke da ništa ne treba bacati dok god može da se iskoristi često zadržavaju takve navike i u odraslom dobu.
Za njih bacanje potpuno ispravne tegle ili posude može da izazove osećaj nepotrebnog rasipanja, čak i kada im taj predmet realno nije potreban.
Uspomene na detinjstvo i porodične navike
Način na koji čuvamo stvari često je povezan i sa okruženjem u kojem smo odrasli. Ako su roditelji i bake redovno prale tegle, čuvale kutije i koristile ambalažu više puta, takvo ponašanje može postati deo našeg svakodnevnog života.
Tada čuvanje starih posuda nije samo praktična odluka, već i navika koju smo usvojili posmatrajući članove porodice. Ponekad nas čak i obična tegla podseća na kuhinju iz detinjstva i način na koji se nekada vodilo domaćinstvo.
U galeriji ispod pročitajte 10 saveta psihologa Mihaila Labkovskog o ljubavi!
Kada štedljivost preraste u gomilanje
Postoji razlika između čuvanja nekoliko korisnih posuda i nemogućnosti da se oslobodimo predmeta koji nam više ne trebaju. Ako su ormarići prepuni ambalaže, ako nemate dovoljno prostora za stvari koje zaista koristite i ako osećate nelagodu svaki put kada treba nešto da bacite, vredi razmisliti o tome šta stoji iza takvog ponašanja.
U nekim slučajevima, izražena teškoća da se odbacuje imovina može biti povezana sa problemom poznatim kao kompulzivno sakupljanje stvari. Ipak, samo čuvanje starih tegli i plastičnih posuda nikako ne znači da osoba ima ovaj poremećaj.
Na kraju, nije problem u tome što želite da iskoristite nešto više puta. Naprotiv, ponovna upotreba ambalaže može biti praktična i ekonomična. Važno je samo da stvari koje čuvamo zaista imaju svrhu, umesto da nam oduzimaju prostor i stvaraju dodatni nered.
BONUS VIDEO:
