Prvi psiholog koji se temeljno bavio ljudskim potrebama bio je Abraham Maslov. On je u sklopu svoje teorije motivacije naveo pet osnovnih ljudskih potreba: fiziološke potrebe, potrebu za sigurnošću, potrebu za pripadanjem i ljubavlju, potrebu za poštovanjem i samopoštovanjem i potrebu za samoostvarenjem.

Fiziološke potrebe su osnova za preživljavanje i obuhvataju potrebu za hranom, vodom, disanjem, spavanjem, izlučivanjem i zaštitom od ekstremnih uslova koji štete telu. Ako neka od fizioloških potreba nije zadovoljena, čovek nema kapacitet da se bavi ostalima. Ako se brinemo da li ćemo imati dovoljno hrane i vode, ne možemo da se bavimo sigurnošću, ljubavlju, (samo)poštovanjem i samoostvarenjem.

Potreba za sigurnošću je druga po redu u Maslovljevoj hijerarhiji, a obuhvata potrebu za stabilnošću, redom, poretkom, strukturom i predvidljivošću događaja u bližoj ili daljoj budućnosti. Kada ne moramo da se brinemo o fiziološkim potrebama i osećamo se dovoljno sigurno, imamo kapaciteta za obraćanje pažnje na ostale potrebe.

Potreba za pripadanjem i ljubavlju je sledeća u hijerarhiji. Nažalost, ta potreba se često ne doživljava kao esencijalna. Lako je navići se na partnerstvo bez ljubavi, na dom bez osećanja pripadnosti ako smo na to pripremljeni, tj. predodređeni uslovima u kojima smo odrastali. Zato na ovu, kao i na ostale potrebe u Maslovljevoj hijerarhiji potreba ne smemo da zaboravimo. Potreba za ljubavlju i pripadanjem čini nas ljudima i svi na nju imamo pravo.

Potreba za poštovanjem i samopoštovanjem je važna, a  često se zanemaruje. Mnogi će trpeti nepoštovanje kako bi sačuvali porodicu, zadržali posao, prijateljstvo...

Baš kao što će mnogi zaboraviti na potrebu za samoaktuelizacijom – za ostvarenjem sebe u svim svojim kapacitetima, potencijalima i talentima. Kako u porodici tako i u društvu, često dobijamo poruku da nije važno ostvariti sebe. Važno je biti „vredan”, odnosno koristan drugima. Ostvariti sebe značilo bi posezati za svojim dubokim željama i talentima i ostvariti ih samo zato što nam puno znače. Zato što nas to na poseban način čini živima.

Izražavanje sopstvenih potreba: 2 važne lekcije

Da, potrebno nam je mnogo toga. I od sebe i od drugih. Sasvim je prirodno da želimo da se pobrinemo za sebe i za ljude koji su nam važni. Sasvim je prirodno da nam je nešto potrebno od drugih ljudi, naročito od bližnjih. Ali priznavanje svojih potreba čini nas izloženima i ranjivima, jer kada nam je nešto od nekoga potrebno, može da se dogodi da budemo odbijeni ili iskorišćeni.

1. Prva važna stvar je da svoje potrebe izrazimo što je svojevrstan rizik. Ali odustati od izražavanja svojih potreba je još veći rizik, jer to znači odustajanje od dela sebe. Niko nema pravo da nam oduzme pravo na naše osnovne potrebe. To ne znači da su drugi ljudi dužni da budu tu za nas na načine na koje su nam potrebni, nego samo to da ne smemo da ih pustimo da nas poraze u slučaju ako su im naše potrebe nevažne ili nevidljive.

2. Druga važna pouka u vezi sa potrebama glasi: prestanite da kucate na vrata koja se ne otvaraju. Ako ste nekoliko puta svom partneru pokazali i objasnili da vam nedostaje ljubavi i privrženosti, odustanite od pokazivanja i objašnjavanja. Ako ste nekoliko puta rekli prijateljici da poštuje vaše vreme i drži se dogovora, a promena nije usledila, odustanite od toga da vas uvaži. Ako ste nadređenom uzalud objašnjavali da nemate osećaj sigurnosti na poslu jer se sve odvija haotično i to vam stvara stres, odustanite od traženja promene koja se očito neće dogoditi i počnite da ulažete energiju u nekom drugom smeru.
Neki ljudi će biti senzibilni na vaše potrebe, uvažiće ih i podržavaće vas u njihovom izražavanju, a neki neće. Neki ljudi će biti usmereni najpre na vlastite potrebe, a vaše neće da vide ili će pogrešno da ih interpretiraju. Neki ljudi će zanemarivati sebe i vama će preterano da udovoljavaju, što može da vas učini zavisnim od njih ili vas može iritirati ili odbijati.

Naše dečje potrebe u primarnim porodicama različito su tretirane. Neki od nas dobijali su previše, a neki premalo pažnje. Neki od nas mogli su da traže od svojih roditelja puno, a neki su morali da se pomire s tim da nemaju pravo da traže, jer će biti ignorisani, kažnjeni ili ismejani. Različito smo oblikovani. I jedino putem odnosa možemo da se menjamo upravo zato što smo kroz odnose oblikovani.

Lični razvoj sastoji se od stalnog istraživanja i osvešćivanja načina na koje smo oblikovani, upravo kako bismo menjali sve ono što nama ili drugima oko nas čini neku štetu. Zato dajte sebi malo vremena i razmislite o svojim potrebama:

  • Postoji li neka potreba u kojoj ste uskraćeni? Ili često dobijate poruku da vam je previše toga potrebno i da mnogo tražite?
  • Setite se kako su vaše potrebe tretirane u detinjstvu i povežite to sa onim kako se u vezi sa svojim potrebama osećate danas.
  • Istražite sebe i svoje potrebe.
  • Pobrinite se da u životu dobijete ono što želite.

Izvor: Sensa/Tomica Šćavina, psihološkinja i autorka