Mnogi ljudi čeznu za smanjenjem stresa ili životom bez stresa u kome mogu duže da spavaju svakog jutra, da imaju što manje, ako bi bilo moguće baš nijednu odgovornost, ili da lenjstvuju na plaži tokom idealno produženog odmora. Oni ne shvataju da izazovi koji se postavljaju pred njih i umereni stres zapravo mogu da im pomognu da se osećaju bolje, da poboljšaju svoje celokupno zdravlje i da budu ispunjeniji! Studija dr Džozefa A. Boša sa Univerziteta u Ohaju otkrila je da određeni tipove stresa mogu zapravo da budu korisni za vas!

Dr Boš je proučavao dve vrste stresa: pasivni i aktivni. Pasivni stres proizilazi iz aktivnosti koje gledamo, ali ne možemo da učestvujemo u njima - kao što je, na primer, gledanje filmova strave i užasa. Nasuprot tome, aktivni stres sadrži događaje ili situacije na koje osoba zapravo može da reaguje (kao što je trenutak isticanja nekog roka do koga zadatak treba da bude obavljen).

3 lagane vežbe koje možete da uradite na poslu a oslobodiće vas stresa...

U studiji dr Boša, 30 dobrovoljaca starosti od 18 do 34 godina bilo je izloženo i aktivnim i pasivnim stresnim događajima. U aktivnim stresnim događajima, od dobrovoljaca se tražilo da zapamte informacije i da urade 12-minutni test. U pasivnom stresnom događaju, samo su gledali 12-minutni video sa "groznim" hirurškim operacijama. Tokom tih eksperimenata, od svake osobe je uzet uzorak pljuvačke u kome su analizirane komponente imunog sistema pojednostavljeno poznate kao "izlučene belančevine". Ove belančevine pomažu da se zaštiti obloga organa kao što su pluća i stomak, čuvajući ih od napada bakterija i virusa dok se možda bore protiv ćelija raka. Dr Boš je otkrio da su nivoi izlučenih belančevina najviše rasli tokom aktivnog stresa.

"Stres nije neka velika loša pojedinost kako je svi zamišljaju - zapravo, većina akutnih stresora podstiču rad imunog sistema", naglasio je dr Boš. "Samo kada se stres neuobičajeno produžava, ili se stalno ponavlja, on postaje potencijalna pretnja zdravlju."

Izuzetak bi bila reakcija tela na akutne stresore na koje nema načina da se reaguje osim da ih se pasivno podnosi. U ovoj studiji, dr Boš je otkrio da pasivni stres ima brz i jak efekat gušenja nekih aspekata imunog odgovora našeg organizma. Drugim rečima, pasivni stresori kao što su oni prouzrokovani gledanjem nasilnih televizijskih programa mogu zapravo da naruše funkciju imunog sistema.

Eliminisanje ili potpuno izbegavanje životnih stresova, dakle, nije cilj ka kome treba težiti. Suprotstavljanje izazovima, čak i kad nam se "to ne radi" je zdravo! Ključ je, naravno, tražiti pravu vrstu stresa (aktivnog, koji podstiče imuni sistem, umesto pasivnog). U vezi sa aktivnim stresorima, takođe je važno saznanje da možemo dobiti previše tih inače korisnih pojedinosti. Nagomilavanje aktivnih stresora tako da san, vežbe ili vreme odvojeno za duhovnost budu potisnuti u stranu nije dobro za zdravlje i konačno će pogoršati imuni sistem organizma.

Pasivni stres doživljavamo i u društvenim situacijama u kojima se trudimo da empatično prihvatimo emocije drugih. Tako se večernji izlazak može pretvoriti u sesiju grupne terapije, u kojoj svako priča o svom problemu a sve vam donese samo neraspoloženje.

Kako se vratiti u ravnotežu: 7 ključnih rečenica u životu pomoću kojih nestaje stres...

Drugim rečima - pasivni stres može biti i "zarazan". Ako prijateljica pati u teškoj emotivnoj vezi, može se desiti da i sami počnemo da preispitujemo ponašanje našeg partnera koje do tada nije bilo upitno. Konačno, ima osoba koje uvek nađu razlog da budu nezadovoljne - način da smanjimo stres jeste da skratimo vreme koje provodimo u društvu onih koji nam izazivaju stres.

Prilagođeno sa: Život i zdravlje