Kad je reč o agresiji, svi najprije pomisle na ljude koji je izražavaju direktno: vikanjem ili silom. Agresija nije tako jednostavna. Jedna od glavnih svrha izražavanja agresije je dominacija ili nadvladavanje, a put kojim se provodi ne mora biti direktan. Naprotiv, može biti vrlo suptilan - zamaskiran osećanjima, mislima i željama koje se isprva čine sasvim pitomim.
Baš kao što postoje kratkovidni i dalekovidni ljudi, tako postoje i ljudi koji „bolje vide" drugoga kada su s njime blisko povezani i oni koji „bolje vide" kad gledaju sa sigurne udaljenosti. Dominaciju obično povezujemo s „emotivno dalekovidnima" - s distanciranim ili hladnim osobama koje su u stanju da ljude tretiraju sa visine. Oni koji su primarno topli, koji imaju izraženu želju za kontaktom i koji nemaju problem s pokazivanjem osećanja, obično ne doživljavamo agresivnima, nego upravo suprotno - lako im poklanjamo poverenje jer su prijatno društvo.
To može biti vaša nova prijateljica koja pokazuje veliko zanimanje za vas i vaše uspehe. To može biti muškarac koji vas diskretno odmerava i toplo vam se osmehuje. Može biti i kolegica s posla koja vam se lako otvorila i pokazala vam da često ima osećaj manje vrednosti, a vas doživljava kao vrlo samopouzdanu osobu.
Nijedan od ovih načina ponašanja ne čini se agresivnim. Niti mora da bude. Nova prijateljica može da se pokaže kao draga osoba koja vas iskreno podržava u vašim uspesima. Muškarac koji vam pokazuje da ste poželjni može se pokazati kao neko stvarno dobar za vezu ili avanturu - zavisno o tome šta priželjkujete. Kolegica s posla može da se pokaže kao neko ko će vam rado pomoći i možda od vas naučiti kako se na poslu možete bolje postaviti.
Kako izgraditi osećaj sigurnosti u sebe
Odnos se može razvijati i drugačije. Može se dogoditi da vam nova prijateljica odjednom počne deliti zadatke koji bi joj mogli da osiguraju uspeh do kojeg sama ne zna da dođe. Može se dogoditi da vas muškarac od kojeg ste primali nežnu ljubavnu ili erotsku energiju pokuša da uvuče u ljubavni odnos koji zapravo ne želite jer želite da ostate slobodni. Može se dogoditi da kolegica s posla koja „rado pomaže" pred vašim nadređenima pokuša da pobere sve lovorike i pokaže da je sposobnija od vas.
Obrt se događa kad osoba stekne osećaj dovoljno čvrste povezanosti i kad počne procenjivati da je dala puno i kako je vreme da joj uloženo bude i vraćeno. U odnosima u kojima davanje nije pomešano s agresijom, osetićete da je dinamika davanja i primanja ležerna, bez previše razmišljanja o tom odnosu i bez zbunjujućeg balansiranja između poverenja i nepoverenja.
To ne znači da je davanje koje je pomešano s agresijom samo po sebi loše ili neiskreno. Naprotiv, deo priče su i dobre namere. Ljudi čiji je put agresije, „topao" i „uplivavajući" izrazito su senzibilni i svojim unutrašnjim delovanjem lako mogu da detektuju ono što vam je potrebno i upravo to vam mogu da daju. Svojom podrškom, ili nežnom energijom mogu da zaleče vašu nesigurnost i povrede i tako vas učine da se osećate slobodnie i sigurnije u sebe.
Pružanje podrške, potdsticaja i svega ostalog što nekome treba u dobrim i kvalitetnim odnosima je prirodno. Kada je pomešano sa skrivenom agresijom, povezivanje je puno intenzivnije i deluje zbunjujuće jer se vrlo brzo vežete i stičete utisak da tu osobu jako dobro poznajete iako ste proveli malo vremena skupa. Najjasniji pokazatelj da je bliskost koju vam je neko ponudio pomešana s agresijom je pokušaj uspostavljanja kontrole i izvlačenja koristi za sebe.
Ta korist nije samo nešto što se dobija spolja. Ona je i unutrašnja, psihološka. Svi oni žele isto ono što su i vama dali - lek za vlastitu povredu ili potvrdu pozitivne slike o sebi, potvrdu svoje važnosti i vrednosti. Način na koji pokušavaju da dođu do toga na kraju je destruktivan za odnos jer se temelji na kontroli, a ne na slobodnoj volji.
Svako davanje predstavlja rizik. Kad vam neko ulije snagu, pokaže nežnost, podstakne vas na promenu, odslikava pozitivnu sliku o vama... sve su to dobrovoljna davanja. Ako osetite prirodan poriv da uzvratite, to je dobar znak. U kvalitetnim odnosima dinamika davanja i primanja otprilike je podednaka, s tendencijom rasta. Ako je reč o davanju u koje je kodiran cilj, odnosno, nužnost vraćanja, onda nastaju trzavice.
U takvim trenucima najbolja je obrana (i zaštita) odluka o neprihvatanju nametnutog osećaja duga i distanca. Bez povezanosti, bez bliskosti, agresija ostaje bez naučenog, skrivenog puta pa zatočena u telu počinje da buja, što otvara vrata mogućnosti da se pokaže direktno. Prijateljica koja primarno želi vašu uspešnost, muškarac koji primarno želi vaše telo ili kolegica s posla koja primarno želi vaše samopouzdanje u takvim trenucima bi na vašu distancu napokon odgovorili direktno - odbijajuće, ljutito, omalovažavajuće ili otresito. To bi bio novi pokušaj nametanja osećanja duga, ovaj put zbog izneverenosti.
Svako emotivno davanje temelji se na našem povjerenju da će biti primljeno, a ne ignorisano ili odbačeno. A nakon što je primljeno, temelji se na poverenju da će na neki način, u kojem god obliku, biti uzvraćeno, a ne potisnuto ili iskorišćenoo. Zato su i osećaj izneverenosti i agresija koja se zbog tog osećanja stvara stvarni, ali u osnovi ne pripadaju tom odnosu, nego su zalutali iz bliskih odnosa iz detinjstva.
Živimo u svetu koji je, među ostalim, i agresivan, što znači da nam je, kako bismo se u tom svetu mogli što bolje snaći, agresija potrebna. Sam pojam agresije vrlo je negativno etiketiran - asocira na rat, na nekontrolirane sukobe, na uništenje - pa je teže dopustiti i osetiti vlastitu agresiju i poštovati je kao snagu. Agresija je deo ljudske prirode i potrebna nam je da bismo pokrenuli promene, kako bismo opstali na putu prema cilju, da bismo se obranili od psihičkih ili fizičkih napada i imali snage za pozicioniranje svoje ambicije.
Osloboditi svoju agresiju i usmeriti je u ono što kao odrasli ljudi procenjujemo dobrom svrhom, nije jednostavno. Od malena smo naučeni da nakon agresije dolazi osećaj krivice. To je utabani put - kad smo agresivni pred svojim najbližima, ispadamo loši, a kad se osećamo krivima, pokušavamo da popravimo situaciju da bismo ispali dobri. Zato se u odrasloj dobi prirođena agresija teško probija napolje i iskrsava u formi obrazaca nastalih u ranim, bliskim odnosima.
Sinonimi za agresiju su: borbenost, svadljivost, destruktivnost, nametljivost. Antonimi su: mirnoća, zadovoljstvo, opuštenost. Da bismo mogli biti mirni, zadovoljni i opušteni, moramo ponekad biti i agresivni. Mir, zadovoljstvo i opuštenost mogu postojati jedino ako se osećamo dovoljno snažnima da se, onda kada je to potrebno, obranimo i tako sačuvamo svoju psihičku, emotivnu i telesnu sigurnost. Paralelno s time ide i izgradnja osećaja sigurnosti u sebe, u svoje životne vrednosti, u svoje želje i odluke.
Izvor: Sensa klub
ISPOVEST ŽENE KOJA SE RAZVELA POSLE 33 GODINE BRAKA: "Uselila sam se u garsonjeru sa jednim koferom, bila sam presrećna"
VELIKI HOROSKOP ZA NAREDNIH 6 MESECI - OD JUNA DO DECEMBRA: Ovan postiže cilj i uspeh, Lav ulazi u novu ljubavnu vezu!
KAKO DA NOSITE PANTALONE AKO IMATE PREKO 50: 6 najboljih saveta profi stilista - izgledaćete mlađe, vitkije i super šik
PSIHOLOŠKI TEST - DA LI MAČKA SA SLIKE SILAZI ILI SE PENJE UZ STEPENICE: Odgovor otkriva kakva ste ličnost zapravo!
TEST LIČNOSTI OD 15 SEKUNDI, IZABERITE KOJA BISTE ŽIVOTNIJA NAJPRE BILI: Otkriva ko ste zaista i kako vas drugi vide!