Deca koja rastu u porodicama sa emotivno nestabilnim odnosima, često postaju žrtve radoholizma. Ona rano nauče da je mnogo lakše fokusirati se na radne zadatke nego se izboriti sa bolnim osećanjima, pa takav model ponesu u život. Ovakav vid bega povezan je sa nesposobnošću da se ostvari emotivna bliskost sa drugima, pa se mnogi i jave za pomoć onda kada shvate da sve njihove veze počinju da se raspadaju.

Takođe, ljudi koji poseduju određene crte ličnosti kao što su rigidnost i perfekcionizamili visok motiv za postignućem, češče postaju zavisni od posla. Perfekcionizam, najčešće još od najranijeg detinjstva, neki roditelji podstiču postavljajući pred dete nerealno visoke zahteve. Nekada se roditeljski zahtevi pravdaju činjenicama koje su samo aspiracije samih roditelja a detetu bivaju nametnute aktivnosti. Takođe čak i kod dece koja nemaju ovakve roditeljske pritiske može se javiti perfekcionizam kao potreba da se bude najbolji u okruženju vršnjaka kojima je to postavljeno kao vrhunski cilj. Tada roditelji imaju presudnu ulogu u vraćanju detetovih težnji u zdrave okvire samoprihvatanja.

Radoholičari su ljudi zavisničkog ponašanja koje se vrlo često veoma teško otkriva. Česta maska problema je takmičarski duh vremena u kome su ljudi vrednovani prema rezultatima svog rada i motivisani da rade što više i što bolje, do nivoa kada to postaje imperativ i jedina mera nečije vrednosti. Ovo je u velikoj meri socijalno prihvaćen oblik ponašanja, pa društvo blagonaklono gleda na ljude potpuno predane poslu.

Radoholičar je i domaćica koja neprestano nešto posprema i čisti, podjednako kao i menadžer koji provodi 12 sati dnevno ugovarajući milionske poslove. Kod njih je primaran kvantitet, količina posla koju sebi dodeljuju, a ne vrsta posla kojom se bave. Oni se poslom ne bave, nego u posao beže.

Radoholizam je lakše prepoznati ako razlikujemo i neke njegove tipove:

  • Mučenik

Stvari obavlja savršeno ili ih uopšte ne radi. Muči se da počne posao iz straha da ne izneveri svoja prevelika očekivanja. Kada se prihvati posla, iscrpljuje se do krajnjih granica. Nisko samopoštovanje ove ljude čini beskrajno zabrinutim, uz stalno samoprebacivanje zbog lošeg ili nedovoljno dobro urađenog posla.

  • Opterećeni

Ovaj tip nema problem sa započinjanjem posla već sa zaustavljanjem. Ne ume da kaže ne, nije sposoban da postavi prioritete a ni da podeli odgovornost sa drugima. Sve prebacuju na sebe i radi tako brzo da često pravi nehotične ali neretko ozbiljne greške.

  • Spasitelj

On je opsednut detaljima do tačke u kojoj to postaje parališuće. Ne može da dopusti da projekat bude priveden kraju nego stalno izmišlja nove i nove dodatne zadatke. On misli da niko to ne može da uradi toliko dobro kao on sam ili da ako on to ne uradi posao neće ni biti obavljen.

Prepoznajte  radoholizam kod sebe


Zavisnost od posla veoma je česta pojava i smatra se poremećenim stanjem. Ako prepoznate nešto od sledećih situacija kod sebe, velika je verovatnoća da ste radoholičarski zavisnik:

  • ako ste uzbuđeniji oko posla nego oko porodice ili prijatelja,
  • radite više od osam sati dnevno
  • posao donosite kući, ležete u krevet sa njim ili provodite vikende i odmore misleći o poslu,
  • sa sobom uvek nosite opremu za slučaj da ''nešto iskrsne'',
  • posao zaokuplja najveći deo vašeg vremena i glavna je tema svih vaših razgovora,
  • preuzimate potpunu odgovornost za ishode svih poslovnih poduhvata u kojima učestvujete,
  • svoje hobije pretvarate u sredstva za zarađivanje novca,
  • vaša porodica i prijatelji prestali su da se nadaju vašem prisustvu ili dolasku na vreme,
  • prihvatate se prekovremenog posla jer se plašite da u suprotnom neće biti završen,
  • postajete netrpeljivi prema ljudima koji imaju druge prioritete osim posla ili vas opominju da počnete da se bavite i nečim drugim,
  • plašite se da ćete izgubiti posao ili propasti ako ne zapnete iz sve snage,
  • uvereni ste da će više novca rešiti sve vaše životne probleme.

 Izvor: Sensa/Drgana Pjanić